Ošišani jež

У недоумици

Сва имовипа бпвтег Друттва иарода у Жевеви прешла је у руке Савета Уједињених вацвја.

Да ли је ово за архиву или је још у важности?!

Да или не

Зашто су ови овд« на референдуму рекли „не”? Вал.да зато што су за врем е окупације говорили „да”

Пропуштена прилика

Емануел: Кад сте почели, пгто их не побисте до краја? Не би данас имали што да траже.

Неоправдани протест

Центрплни комитет ЕАМ-а изд ао је саопттење у коме се вели д а су државни органи у Грчкој од 1 априла до данас поби.тв 100 Г рка репубдиканаца.

jsmmsm ттмтт TR&mm ш тзтш —• Мр XI аш ШIХ плшз. МЕкж ј««м ашм

Јежеве БОДЉЕ

ОДМАЗДА ЗА ЖРТВЕ Да л’ је шапа или збиља?.., Мир нам кваре дивљи нрици. Зар се стигпо до тог циља да се казне победници? ПИТАЊЕ ТРСТА Хаос мир нек смени жеља им је врућа. а Југосповени нек живе без плућа. БАКТЕРИЈЕ У мишје се рупе скрише кад нестаде за њих ра]а; сад фашиста има више нег што беше прошпог маја! ЗАВЕТРИНА Сад начела многа стоје као старе кзнте. Заштитнике стече своје и Павелић Анте. БИРОКРАТСКИ ПАЦОВИ Да п' су они вични шапи, ил’ им вране мозак кљују? Све штамбиље сачувапи „краљевине" оживљују. ОМАЂИЈАНИ ТРАВЊАЦИ „Привреднике" бопи гпава што не ниче росна трава . . . Расте оном ко не жели, а сад ни да опепепи.

„Крес - па ни варнице"

Да ли у кинеској мудрости има о" наквих „Варница”, како их у стихови" иа износи „Рспублика”! мало ко може да контролнше, јер једва ко од њих зна кинескп. Алп сумњамо да је кинеска мудрост и ова „варница” чиче Ми ла Павловнћа у броју од 7 маја: г ,Примам савет драге воље, користим се њиме с правом, а.т’ је за ме увек боље кад ударим о sид главом”. Тврда ли је глава чичина, кад се од толнких ударања о знд досад није разбуцала, него тврдоглаво наставља и даље да мнсли кинески.

Гени је

Замисли што би било савршено, кондензовати воду у прашак! Па онда? Па тај прашак разблажиш водом.

Траже се порушене куће...

Изгледало је Да he ласте долетеги са мистријама у кљуну, а роде опуштати летве на већ подигнуте ротове. Међутхгм, београд|ови!м беетанашнма нзрасгоше рогови у очеклвању да почне грађееинока сезона, Бар да се у главнијим удицама појаве зпдарске скеле, аво не ради станова, оно бар радхг подизахва морала. Просто човек зазхели да му већ једиом падне на главу цреп са граћевине- У тој жељи прође април, који се у западнхш крајевцаа назива травахх,, Ма да зе београтске тра.пњаке нн ма,3 нпје травањ. Beh вола маја андари свакм лан иду v мајалос и зсвп.|-ђн«о гледају како птице граде гнезда беа одобравања креДита н мењања распог реда, без комисискпх преглела и отучних nponepa', накнаднпх oeepa, описа и расписа, лицитацн.ја и иитабулација. ■И почели грађани да натађају зашто се чека да готове куће падну е неба, као тпто cv бомбе падале. Из техничких Разлога одложена je грађевивока сезона, гврде једни. Место да траје од шприла до октобра, она he грајати од јуна до јануара. Друга објашњења могу се оврстати у неколико група: В р е м е. Кад се зида у мирво доба ред је да се окиша, тако да зхгдари Раде с амрело!М у ЈедноЈ руцн- А од априла стално траје леио време. зар је то нормално? Почиетн да злдаш по сунну на небу нн облачка, па те пос.те тера баксуз... Л> у дс т в о. Још једна передовдха појава: има на претек зидара и тесара. Запоолхгти те људе на овој врућини био би правн грех. Друго је то кал нема радне снаге, џа мораш да јуриш око Врања и по Црној Тра.ви н д.а скупљаш мајеторе. II за наше славне задужблне увек су се доводнли неимари из далека, а пе иреко

сшгдаката. Архитекте и техиичари ужелели се зддања, па не мораш да iix мрљакаш као v но-рмално грађевинако доба а пооао се »алерише кад има мното лициганата. М а т е р и ј а л. Има га много, и то је зло. Наши фабриканти и лиферанти који су нагомилали цемент и врен носе се мишљу да ту робу кориспо употребе. на прпмер, за насппање баpjnmraa тглп нивелисање водостаја Саве. У Словенији моле, куме да буду 01слобође«и готове грађе. Да б« инат бно већп, прорадиле бацатске фабрике цигле и црепа п удариички лиферују ва.гоне и вагоме. Што се тиче лима и гвожђа, неко је заборавио да је и то потребмо за куће неплашгнске, алц зато има, пбловнот матеРИјала у изобпљу. HaJjjr се и стаклићи аа пеиџере, да се у љих може „чукнати* (трипст или, ако тврдо спава, више пута), уколико догична не ста.нује сувише високо. Јест, али тај нагомнлани материјал збуњујв градитеље не зиају где he пре да захвате. У срећно домаћимоко доба, кдла се кућа гради, сва драж је била баш у томе што иема ово, фали оно. где је песак? нема ексера, оскудица у кречу... А са,д мука: скоро овега нма, па се човеку не мили да овршава послове телефоиом. К р е д и т. Зиа се од давнина да попгтени људн поднжу куће на дуг. Годинама отллаћујеш. а дуг све већи, као да те пмађија«... Иитерес на инте-I>ес, каматна сттга IOVo, па и више, али у томе ie баш п лежала сва занидљпвост задуживања. Сада, када се кредпти дају с пнтереоом од 6°/о, који ie смаљен па 5%, а отплаћу.је ее кирпјама, иестало је оне девизе: рескир профцгир, па ое људпма не мпли... Неки сматрају ла се не гради због тога што не могу да се пропађу порушене зграде. Град ,ie раликалпп с n«

радакалоки) рашчишћен, празни плацев-и претворени у паркове, па не знаш где je била кућа, а где кквер. Некк људи, опет, пребане се и почну да се диве парку иза. Мањежа- голину ћ по да.на од ослобођења, а никла читава шума! А мање оштећепе зграде камуфлппане бартчима. зеленилом, паролама и вешом који се вечито суши, тако да се лако може доћи до закључка: Београд je у погпуиости обновљен. Устварп, оштећениу кућа и нема много у Београду: свега 800. судећи бар по прпјавама власника. Оитним сшравкама тај број већ је преполовљен, и би се добити утисак да cv поиеке Ултгае сградале од града

Многи кућевласпнцп радије излају рушевине у пола иене, него Да чекају кирнје у опра.вљеним зградама. А и смањење иптереса од 6 на 5 од сто наводи многе да чекају пово смањеље -- можла he држава чак почети да ллаћа интерес својпм дужницима. 0ни пак који су чевали атомске бомбе сад се г.лаше да им не падне на глану парче малтера о обијвне таванице... Тек, закључплн изБесни грађаии да •„ови данас“ не уме.ју да зида Ју. Шта умеју то he онп иопричати предвече, кад се свупе У неком буџаку уз мезе и хладно пиће. Гунћајући, шећкају се они помететгм и поливеним улццама, поред нових поравиатх алеја, удивду свеж ваздух који шгрка пгеко теразиске терасе и криттгкују о прп.јагним бесом што се ништа нв зида. А шта ли he бнти ако оно Комунално одед?ен.е помоћу траве расковник пронађе порушене и ошгећене куће, па у јуну врцреди изненађење критичарима? На ултвдама тек освацу оке-, ле и дизалиие, брда песка и цигала, надвпју ое облаци црашнне, тврде птцчице почну да слећу на сла.мне шецшре; улпце се раскопају као «на бојпом пољу и асфалтне пекмезаре почиу да греју Београд. Стану грађани да прескачу кречане и јеилеке, да обила,зв блокнрана меота. да налећу" на окело (чнтајући новине) и упадају у каналпаацпју. Крелити за обпову. рецимо, yße|sajv се: па се. рецимо, убрза поступав за оправку пронађених кућа... Kyheвласнипп ко.га се нису пријавили сете се да |е и кућерке и палаћерке чвркпула бомба. па навале... Навале и Врањанпи и Црнотравци, навали и грађа из Босне и СловенпјеЈ поред овв домаће, словеначки вреч иј беочински цемеит; створе се однекудј п прекилачи за струју... Прашина на-1 грне спстематски кроз прозоре и пу'l котине, дим замрачи небо над усија! ним главама које су мај већ прогласиле за зимски месец. Шта ће онда бити? Содома и Гомора. Атентат на спокојство и здравље грађдаа. Уствари, обичан .блеф. Па то и шгсу сжеле, него кулжсе. Ајги харчж се наролна имовина. јер данас куће нису рентабилне. A радншги дижу слеме и вичу да се чује по целом рсјону ..Фала. гоonoja Јело, жоја он ое постарала и мајоторима бон за пешкир донијела". И с правом he моћи да се каже: Овн дадао ништа лртго не знају него да граде н »идају... М. С.

ВЕСТИ СА СВИХ СТРАНА

ПРИЗНАЊЕ ЈЕДНОГ ТРОВАЧА Нацпор,ал цараниста Крин. тија, којн је у једном овдашњем биоскопу бацио суд са отровнпм гаоовпма, изјавио је пред пследником: Ми остајемо потпупо доследнп политицп коју -у Маниу и Браћану спроводили, а та политика уотвари и није нпшта друго него средогво за тровање нарола, k

САМО СТРПЉЕЊА! Поводом злочина грчких мона.рхиста, којп СУ У току једног дана извршили седамнаест пплитнчких убистава, мипистар уиутрашљих послова рекао ј(/ новинарима: Демократски крутоги треба да имају стрпљења. Мииистар је свакако хтео рећи да демократи треба најстрпљивпје да чекају док моиархисти не убпју и посдедњег међу њима. ★

САЛАЗАРУ СКОЧИЛА НУМЕРА

Лисабон. 10 маја Поводом преговора о војним базама на А зороким 0стрвнма прет седник португалске владе Оалааар изјавио je: Иако је за меие гласалв на изборима само 10 Д« 15°/о бирlача, што би могло да се протумани као да ме моји Португалци довољно нв ценв, Ја саД ипаж водим првговоре о Азорским 0отрвима. То Je зжаж да ме 7 ннострансхву ценв. А то Ј* важн о. ГЖ-1

ИСТОЧНЕ БРИГЕ Рнас, 10 каЈ* 7 ммс «* mrraaejc *«лршвм ФрагдЈ oso -жтад мЈ аа -

ске границе код Танда и Брпга, један прехставник шалијанске владе пзјавио је да им питање Брнга моментано не задаје брига, јев оу сада прст ставили на Трст. Једног дана мораће на њбга да ставе и крот.

НОБЕЛОВА НАГРАДА ИЗ МАТЕМАТИКЕ Стокхопм, 10 маја Иобелоз инстнтут расппсав је прву математичку

награду за онога којн решн овај проблем: Пошто Југоспазија, која је ратујући с Немачком и Итапијом изгубипа 1,800.000 живота, треба сада да под италијансном влашћу остави по предпогу америчких стручњака још 277.963 својих сунзродника, по предлогу британских танође стручњака 244.404, а по предлогу Француских 181.947, пита се да пи би било, у спучају да су нацисти и Фашисти победипи довољно

Југосповена које треба дати Италији или би она морапа да добије још и све Бугаре, Турке, Транојорданце, а мошда и Индију. ★

ТРАНСЈОРДАНИЈА ЈЕ ЈОШ УВЕК У ТРАНСУ Дамаек, 10 маја Према помедњим вестиМа које су овде сгигле, Трансјорданпја се јовд увек налазп v травсу откаво је ошамућена добнјањем „незаlвионo'сги“. ★

ИРАНСКО ПИТАЊЕ Још ниЈе одлучено да ли да се такозваио ирапско питање склие са дневног реда оеднице Саввта бввбедиосги. Некн члацови Савета кодп су бпли за одржаваље прансвог питаша на дневиом реду, нзјављују да оу целу забуну сгвориле оовЈетскв трупе ко.је су се повукле пз Ирана пре диокусије у овом Савету. ★

ФАШИСТИЧКА ЗАСТАВА НА НАТЕДРАЛИ У ВЕРОНИ

З го{, 10 маја Демокрагизадија Итадије развија се брзом брзинон. Да је то тадно, најбоље говори тањенида да оу фашисти на катедралу у Верони прв неки дан извеСИЛ.И велику фашистинку заставу, иоЈа Је висил«, пуна три оата. НиЈв жнко утапшвж, ивјашл® оу »ванични у ИталиЈи jep жа б® у огромном броЈу фашжога пронапш) баш o*e коЈк су ■стажлм; »аотаву. Уосгалом, *од im ie палншо тввдвка дехократн Ја, т оважо ховм да чхнн што хоћ«.

КРОКОДИЛ Јежу

ЛОНДОН. Овде је почео да излази часопис Пољака емиграпата „Пољска мисао”. Језик часописа је пољскиу ттампарја ентлеска, а оријентација фашнстич ка. НИРНБЕРГ. Да бп истакао морадне особиие свога брањеиика, адвокат Штамер поавао се на то да је Геринг у своје време био активпи члаи Друштва за даштиту животиња, Пошто није мо“ тао да лоткрепи своја тврђења исказима сведока људи, тај адвокат, како изтледа, желн да дође барем д о сведочења животиња> претпостављајући д а Г еринг и жвотшње морају имати gaједничиш језик, РИМ. Повшати фатистички иидустријалац Долетаиш побегао ја шџ иилашскот џиг тиора и ежлоиио ее у Ватшкаш дв вш шџбетао сшажш д <r джр ee шеуииђашшиш ешетош, жојш ее вушш шротшш m*TOше фатшетшчше делатпостш, Према еаоцттету добро *•

бавештепих крутова > Доле гани пева у свом новом склоништу псалме , уз пратњу 50.000 лира , колико сваког дана троши. НИЦА. У многим европ" ским логорима крију се под маском нерепатрираних нз" беглица ратни длочинци, квислипговни и сарадници фашидма. Сва та лица моле да буду сматрана иsбетлицама, пошто су даиста спремпа да беже од кадне макар ва крај света. АТИНА . Овдв је оргапидовапо дрско бекство грч m ких фашиста и$ цесиот sатвора. Цела полиција сташ ш љепа је у приправиост. И $ m двојеие су шарочите етраже, Испред џатжора чекали еу елецжјалшш аутомобмлж. Лог еледжце ежжж тжж мерш убрџо еу ее жокеџлле: џлочжжцж еу ое беџ жкакшжж еметшж укрцелж у жолжцжеке еутомобмле ж жобеглм*

Компас за слепце

У »рутовнш Дражиних приоталшца m жал>бњ«м Je пркмљена веот да Је кекн аквршшг наутккж теж оада пронашао кокпас за слвпцв, тв Je Дража МнханловнЈ) корао да oe слтжж обнчжнк кокљасхка хоЈн ЖЈ жнст едгова-

Биоскопски програм

РЕПОРТАЖА „Ј ЕЖ А”

Сувота, П маЈа 1946