Ošišani jež

Нема забуне

Јулиска Крајина нпје лемља о којој се може решаватп за реленим столом, а не водити рачуна о вољи народа која тамо живи. (Из говора Е. Кардеља)

Извините, господо, али ми смо из Трста

НОВА ИЛИЈАДА

У Грчкој се aonehao број политпчких убвставц.

Ето, видите, код нас уопште нема криминала, сви се бавимо политиком.

Два дедака обадва једнака

Приликом једнот пријема, помокник секретара Хатсон неовлашкено је поддравио у име У једињених народа пољског дедертера Бор-Комаровског.

Ко је дао овоме пуномоћје да говори у име Уједињених народа? Исти онај ко је овластио овог екс-генерала да претспвља пољски народ.

AМAH, ЗАМАН!

У Турској се по векава војни буџет ,

Бре> бре. докле ћемо да ратујемо.

У ЗЕМЉИ ЧУДА

Услед mpajica жвлмвпк ог овобм ке можвте да вутујвто! Боообразлук I Бош су каш лк да штрајкују *ШИ моЈо ћецж* м вођу n ж*ом»* I кмвфор*®!*

Јежеве бодље

Репарације Ко за себе превласт жели, туђе жел>е слабо штује. Пословица егара вели да сит гладном не верује.

Дневни ред О. У. Н. Не мућнуше главу русу већ толико дсна, држе још у шпиритусу „питање” Ирана.

Не деми литаризациј а Има ко се брине за немачки тур: не да да се скине нандестима Рур.

Железничари С. А. Д. Што се буне мнлиони? оде брука у свет спољни. Да л’ штрајкују зато они што су много задовољни?

Немав у ланцима Мајке куну страшну неман, јер толике масе људи преклала је. Дође земан суд народни да јој суди.

ГАЛЕРИЈА ВЕЛИКИХ ЋУДИ Дели-Черчил

0, та сила, страшпа сила земљотреса из дубина, из утробе земље црне! У мистера У Черчила, љутог риса, шумског звера, страшиа сила у мрак све да заогрне. све да као пожар спали, к’о варница ДД ужегне да изврне, да стровали, да у кости страх утера и свет цео да претрне, црепадне се и разбегпе. Све да руши, све да збрише к’о лавина кад се сручп, кад се слегне. Кад се он к’о петлић малц нарогуши, кад кидише, кад павали и захучи к’о на бури силни вали; и зашпшти све да сможди и унигати; о, 'када се зајацури и од једа сав зажари и вилице када стегпе, јао његовој цигари!

НЕНАВИЈАНИ ОД 6 АПРИЛА 1941

Да прораде часовници нема ко да плати. Па не знају ни власници колико је сати.

ВЕСТИ СА СВИХ СТРАНА

СИМБОЛИЧНИ ГЕСТ МАНИУА

Букурешт, 31 маја Страним иовинаиима Јулије Манпу дао j0 одговор на питгње шта треба да му значи оло тапгаање по рамену ратнот злочинца Јона Аитонесга. То је симболично казао је Маниу. Бад већ не депим његову судбину, шта ме кошта да му дам на знање да сам морално с њим и да ra тако и сада охрабрим и утешим, као што сам ra храбрио и тешио и за време рата.

МАНИУ КАО ЛИФЕРАНТ ИЗЈАВА

Букурвдат, 31 мајк После Антонескова процеса, на коме се румунска реакци.ја показала у пуној величини и лецоти, Маниу Је стидљиво убашто изјаву уперену против сопствеив из.јаве дате ва време суђења. Сада Маниу трага по целоЈ Румунији за човеком KiijH би био склон да поверује оној другеј, за н>еra, Манпуа, повољној пзјавн. Али сем његова побратима Браћана такав се човек још није нашао.

ХИТЛЕРОВИ ОФИЦИРИ ЦРНОБЕРЗИЈАНЦИ

Шлезвнг Холштајн, 31 иаја У такозваном логору за интерниране немачкв оружано снаге бившп Хитлерови официри баве се подједнако успешно фашдстичком пропагандом п ЦРном борзом, сматрајућп с правом да те две отвари не иду једна без друге. Офидири изјављују да су спремпи да продаду све сем чаоти. Вероватно зато што чак ни фашпста не

можв да прода оно чега нема.

ИЗЛОЖБА РЕТКОСТИ У ТУРСКОЈ

Анкара>, 31 мдЈа Ових даца отвориће се врло залтимљива излржба реткостп: биће изложени грађани који су гласади гриликом ономадашљих оп штинскнх избора У Турској. ОПРОШТАЈНА СЕДНИЦА ЧЛАНОВА АНТОНЕСКОВЕ ВЛАДЕ

Букурешт, 31 маја Услед наглог продора Црвене армије, у оиој општо,ј гужви бивши чланови Аитонесковв владе ни до данас. нису одржааи опроштајну седницу. Сада he им се пружити прнлика да се сви нађу на окупу у Вукурешту, Очекује се да he бнтп позваии и Јулије Манну и Браћану да пх поздраве и да их пооледњп nyf нотапшу по рамеиу- ДА ИХ ГЛАВА НЕ ЗАБОЛИ

Берлин, 31 маја У предграђу Uap кел берлин ока полнција ухапсила је 300 лица која прппадају нациотичкои подземном покрету. Претставник берлпнске полиције прцватно је изјавио: Што су тражнди, то оу и нашли? Могли су лепо да оду тацо где се налазн онај мнлио-н Немаца псд оружјем и да чине јавио што су овде чинили тајно, па нн глдва да их но заболп!

ЗАТВАРАЊЕ НИРНБЕРШКЕ ГАЛЕРИЈЕ

Нирнберг, 31 маја Предннђено је да ћв ое овдашња галерија „Тппова више раое“ за.творцти још у августу месецу. Научни крутовп су утешепи извештајем да сви овакви тнтгови неђе дефинптпвно нестатц ликвндирањем нирнбершке галериЈе, пошто се већи број истих налази у Шпанијп.

ЈОШИДИН ОПТИМИЗАМ

Токио, 31 маја Сазнавши да се демократске организације надају скором паду садашње јапанске впаде, њен претседник Јошида је рекао: Превариће се! И ја и сри чпанови владе папи смо толико ниско да је сваки нори пад искључен.

КУД БИ НА ДРУГО МЕСТО

Рим, 31 јануара У тсатолнчцом иистптуту „Анђелр Мај“ у Рнму ухапшена јо велпка група неофашиста. међу којпма и Оерена. бивши секретар фашистичке странке. Италпјани антифашисти Н0 чуде. се што се фашпсти крпју по маваетирпма. Куд бп звер него у јавбину! кажу онп.

УЗБУЂЕЊЕ ПИРЦИЈА БИРОЛИЈА

Рлм, 31 маЈа Веот да је миланека лолиција открпла илегалну фашистичку ортанизацију у војним круговима у Италијц, цеобпчно je узбуцила бившег гувернера Црне Горе Ппрција Бнролија, који Зs|узима одговоран положај у садашшаЈ италијалској војсцп.

Ту су организацију створнли необавештеии људи, који не охватају ситуацију у којој се надази наша странкац те су на оеај начин компромитовали нашв легалне прзиццје.

ПОТПУНА САГЛАСНОСТ

Лондон, 31 Maja На састанку првтставника британске влгде и бритапских доминиона, на коме је претресен низ ва-sкних питаља, постигнута |е потпуна саглаоност, изузев у питањнма централизације тностране политике за. целу империју и коордпнације рада империјадних начелника штабова, Доминионп су, сем тога, тражили још п то да еами заузима.ју став, независпо од дентрактне владе, на међународним трговинеким конференцијама. Изузев тота кажу претставници Канаде и Аустралије ми се у свему слажемо са брптанском владом. Али, као што се видп, то су Шlта.ља ДРугозтепеног значаја.

ПРЕСУШИО СТАРИ ИЗВОР

Анкара, 31 маја Турски Меџлис до нео ,је одлуку о накналном кредиту од 109 милиона туроких лнра за војне потребе. Поводом тога у круговима око Јаачпна кажу: На жаЈост, морамо из својих оредстава да се наоружавамо. Откако се рат евршио, ми не добијамо више од Немаца орушјв на поклон.

ИСТИНА ПОБЕЂУЈЕ

(Избории епиграм за ЧСР) Избори су прошли у потпуној вези с паролом на грбу да „Правда вихјези!”

Асоцијација

„Принцип" етнички сличан речи четнички. Због тога су експерт-силе у један их појам слиле.

НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ

(с иовим тумачењем) Висјела је висјелица, под њом седи косматица: бога моли косматица да јој падне висјелица. (Власт u четник) •k Закла вола бика, све село вика, а кад xohe да слави, нема шта да стави. (Италијанска политика)

Закукуљено, замумуљено, задевећеио, задесећено, не мога га нико откукуљити, одмумуљити, одеветити, одесетити, него онај који га је закукуљио, замумуљио, задеветио и задесетио. (Идвештај међународне коimcnje за Јудиску Крајину) k Клепетало клепеће свако јутро и вече, опомиње мртве, а сабира живе. (Ситуацнја у Грчкој: мртв u тласају, а живе одводе у датвор) k Ко пјева кад други људи плачу? ( Душебрижнини) k *3' У мртвоЈ кобили дроб говори. (Одбрана Геринга и дружине у Нарнберту) •k Упртим те у пртачу, однесем те у вртачу, справим ти справ : чепим ти јаму. (Ликвидација осђ. i фа' 'ул иидма) k \" Витора крава из висока ife , i, сва се крава распрша, а теле се улдржа. (Хитлер п Франко) k Космато је звијер није; завијава вук није, а све лаје пас није. (Јалчиа) k Од гџта поп од тога му и капа, а од шта капа од тога и штап. (Степинан) '-‘'k „Ош био, ђе си био?” ~У крви сам био.” „А што крвав нијеси?” ~У средини сам био.’ (Италијански ратни длочинии) k Печен јарчић у скрињици спара. ( Дранса) k Прође бан Јербан с мора на Дунаво коњском вриском, јуначком виком, мало га тко виђе, сватко га чу. (Турска) k Ћићер паћићер, на глави му коситер, кад ћићер кликне све мрГве дигне. (Даиаскинос) Што свакога дужи. а никому дужан није? (Де Гаспери)

Два поднаредника са дивљег запада умешала се у одбор за мешање у суђење Дражи Михаиловићу

Вашингтон, 31 маја С чврстом намером да се умешају у 'Одбор за мешање у суђење Дражи Михаиловићу, ових дана допутовала су са дивљег ■ загшда у Вашингтон два америчка поднаредника. Један од њих, по имеиу Џим Смет, изјавио је пред Константином Фотићем и другим меродавним лицима: Пошто смо просули бомбе на железничке и војне објекте на Пахнином Брду у Београду, бомбардер у коме смо се тога дана налазили нас двојипа био ie погођен од немачке артиљерије. Полетели емо према планинама, да се спустимо негде где нећемо наићи на Немце аи на шихрве помагаче, југрсловецске домаће издајнике. Срећа нас је одлично послужила Помоћу падобрана спустили смо се на територи.lу на којој је оперисао Никола Калабић, неустрашмви јунак и командант краљеве гарде у отаџбини. Сви његови људи имали су дугачке браде, неки чак и перчине, јер у сталном очекивању да стигне наређење за општу офанзиву против Немапа ти див-јунаци нису имали кад да се брију и шишају. Били су наоружани пушкама и бомбама домаће израде, а за појасом имали су оштре каме којима су врло вешто умели да рукују. Обучеки у живописну народну ношшу, са лаким опанцима на ногама и шајкдчом с повећом кокардом на глави, типоносити људи нису хтели да имају на себи ништа што би потсећадо на Немце. Преко стења и гудура стигосмо у орловско гнездо Калабића. Сачекао нас је на прагу једне лепе шумадиске куће усред богатог и питомог села, које се налазило иа дамаку града Тополе, који броји, чини ми се, две-три стотине хиљада стансвппка Добро нам дошли, браћо, у слободне српске планине! рече нам он преко тумача, кога је по цену огромних опасности извукао из немачког пакла у Београду. ’Ајд’, уђите, па се раскомотите и заповедајте к’о у CBoioi кући, Ничег сене бојте. Оатр’о сам ja Немце и очистио цео окрут од њих. Ушли смо у хладовиту гостинску собу, која је мирисала на босиљак, дуње и на вруће српско национклно јело шбаииду. Псевели смо срдачаи разговор Истина, пресекосмо се од страха кад наједанпут уиутра уђоше три немачка офииира с реаол*ерима о куку. Ћутке они поседаше и стадоше некахо незгодно да hsc пооматрају. Калабић иам смешећи се објасни да су то његовх »аробљеници, да еу им револвери врамх хн n тсеба да ee влашн-

мо. Време нам је брзо одмицало. Добро смо гледали шта се догађа у четничком штабу. Чупавци су долазили и одлазили, Калабић ,ie неуморно издавао заповести; да се опколи ово село, да се претресе оно и да се темељно очисте од непријатеља. Пили смо и јели три дана, колико смо код њега провели, као никад у свом веку. Ређале су се ги банице, вруће и масне, погаче с ка.l- млада прасетина, добро вино и још боља шљивовица. А онда смо се опростили од свог спасиоца. Он нам даде sa пратњу одред својих бораца и рече нам; Па, гледајте ви тамо да што пре ударите на непријатеља. Ми сад водимо локалне операције, а чим дође време отпочећемо силну сфанзиву После три дана у штаб iy гослоцсиског Робин Худа Драже Михацловића. ЦЈта да вам причам! Очински нас ie примио. У Дражином штабу генерали и пуковници седели су над мапама и сммшљали операције против непослушних бунтовних сељака, ко.lИ су на своју руку ратовали против Нсмаца, ма да за то није бир настао погодан моменат, нити су имали дозеолу краљевске владе. Све војводе Дражине биле су такође обучене у лепо народно одело. Ни на једном не видесмо немачки шињел ни униформу, нити ie ико од њих имао какво немачко иди итади i апс.ко оружје Али су и они имали каме. Дража нам даде пратњу да нас одбаци до једног аеродрома на који су се спуштали наши авиони. Међутим, нисмо били далеко одмакли, а изненада нас опколише партизани и заробише. Смртно уплашени за свој живот, пошли смо даље. Успут смо добро посматрали партизане. Каква супротност! Какво немило изненађб" ње! Ни на једном од њих не видесмо народно рухо ни сељачке опанке, ни дугачке браде Сви обријани и сви с немачким шарцима и с немачким бомбама о појасу. Билонам је јасно да о«и потајно сарађују са окутгатором, али се направисмо Бнглези и продужиомо пут. Пред ирак стигосмо до штаба дивизије. Ту смо се још боље уверили да између партизана и окупатора постоји тесна сарадња. Видесмо десетинв мањих и већих италијаноких и немачтгих тенкова и топова, минобацача и миграљеза, « немачхе шарое ималису скоро сви партизаани, По скупу дент дошлж еио П тога оружја рвче нам квмаидмг* бригаде, један младић шч nor*e« да. « Али. рат Je рат.

Нас двојица кцишом намигнусмо један другом. Ко бајаш купили толике тенкове и топове од Немаца и Италијана! Нама то они! За вечеру су нам дали неку чорбу од коњског меса, а уместо беле србијанске погаче парче тврде проје. И још су нам се извињавали што немају тобоже чим бољим да нас понуде, као да смо ми с Марса екочили, а не из авиона. На наше велико чуђење, и тај партизански командант даде цам добру пратњу да нас спроведе у Далмацију. Пошли смо спокојни, уверени да Немци неће напасти људе којима су дали cso.ie шарце, своје топове и тенкове, своје ухшформе и цокуле. Путујући, често смо чули пуцњаву топова и видели ноћу отсеве тешких борби. То су се партизани на живот и смрт борили против сто пута јачег непријатеља, ко.lи их је у забуни напао, уверен да има пред собом храбре дражиновце, То нам ie било iaeHO као дан. Од партизанске јсдшшцо до ie;:uнице, стигосмр на море. После смо се пребацили на Рис, а одатле авионом у Египат. Овоје излагање поднаредник Цим -завршио је овим речима: С обзиром да нам ie Дража спасао живот и да смо својим очима видели да није сараћивао с окупатороад, желели бцсмо да се и ми умешамо у то његово сућење.

Мртви не говоре

Дража Михаиловик је предавао даробљеие америчке авијатичаре Немцима .

НемоЈ м жзжни ksa шва mtkt тпт тттт т ттпшм.

БроЈ Ш

2