Ošišani jež

STARA PRAKSA

Kod mene nema labavo! Učenik na zanatu шога da radi (1), da sluša (2), i onda ću ga pustiti da ide u šetnju (3), a na kraju će dobiti pristojnu nagradu (4).

Pobožna tema

Г) OĐE jednom čovjek u hiljadu devet stotina četrdeset i petoj godini da kupi šibica. Lijepo pozdravi trgovce: Pomaže vam bog, trgovci i carinici! Mir imanju vašem! A oni : odgovoriše; Mir tebi i imanju tvom! Imate li šibica? Nema, brate. I objasniše mu da se radi na obnovi i povećanju produkcije. I bi mu objašnjenje jasno i srcu pristupačno. I prođe tako Ijeto gospodnje 1945 u znaku čekanja na povećanje produkcije... A kad dođe Ijeto hiljadu devet stotina četrdeset i šesto (po pisaniju) izasla čovjek najstarija sina svojega da kupi šibice. Pomaže vam bog, braćo zadrugari! reče on. Zdravo da si, druže i prijatelju, odgovoriše mu srdačno. Imate li, pribogu, šibica? Nemamo, brate, ni jedne. A zašto i krošto? Cekamo kontigent, brate Ijubezni. I objasniše mu. Sibica, naime, bijaše već dosta, ali iđaše slabo sa kontingentima. I priznaše mu da škripijaše još samo distribudja i da grijeh leži u ključu raspodjele. I bi mu objašnjenje jasno 1 srcu pristupačno. I prođe tako Ijeto 1946 u znaku čekanja na kontigente... A kad dođe Ijeto 1947, posla čovjek unuka svog prvorođenog da kupi šibica. I on se uputi u veliku trgovinu; Pomaže vam bog, trgovci i činovrdci! I sreća junačka, druže! ; Imate U što šibica? • Imamo, brate rođeni.

I on zatraži pet kutijica. A onl mu ne đadoše. Јег nemamo još cijena odgovorlše srca smirena i iskrena. I objasniše mu. Jer šibica imađahu, i kontigente imađahu aU cijene još ne imađahu. A šta vrijedi roba i kontigenti bez cijene? I bi mu objašnjenje jasno i srcu pristupačno. I prođe tako Ijeto 1947 u znaku čekanja na cijene i kalkulacije trgovačke... A kad đođe Ijeto hiljadu devet stotina četrdeset i osmo (..kogda priđe končina ljeta“) dođe čovjek u trgovinu. I dođe sin njegov najstariji i unuk njegov prvorođeni. Mir s vama. trgovci i birokrate! pozdravi ih. Zdravo, druže i namjemiče! odgovoriše veseU u srcu svojemu. Imate li šibica? Nemamo odgovoriše oni. I ništa mu više ne objasniše. Јег toga Ijeta bijaše: i robe i cijena i kontingenata velikijeh... A čovjek sa tugom u srcu reče: Mir pepelu vašem, grobovi okrečeni! I otrese prah sa cipela svojih. I onda potraži spisatelje. I pozdravi ih. Mir vam, književnici narodni! Pa zatim progovori odjednom jezikom aktiviste: Bilo je dabome nlz objektivnih uzroka ranije; dok ne bješe dosta robe, dok je škripala distribucija, dok još nije uvedeno jeđnoobrazno računovodstvo. AU zaišto se sad ne mogu kupiti šibice? Tu mogu bit u pitanju samo organizacioni uzroci 1 propusti. A to se jedino još može prikazati kroz neku humoresku Ui skeč...

М. Cakin

Kao bubamara...

Direktor prilespske gimnazije još oktobra 1946 godine umolio je pismom GNO Prilepa da 11 profesora uvrsti u spisak privremenih stanovnika Prilepa. lako je zgrada odbora u Prile-

pu udaljena od gimnazije oko 250 metara, odgovor na ovo pismo stigao je tačno poslije 1 gođine, 4 mjeseca i 26 dana, tako da je svaki metar puta prelazio dva dana i nekoliko sati pride. Mili, mili bubamara-.

SIMIN INAT

1 1 SAMI osvit dana, kao i *“*■ obično, probudi se Sima Inćarević, protrlja oči i pogleda skoro sa čuđenjem po sobi. Zavjesa bješe smaknuta, jutamje novine bačene na stočić, a krevet njegove Perke prazan prosto sve kao da nije nedjelja. Sima otvori usta i podiže guste obrve, pokušavajući, onako još sanjiv, da odgonetne šta se to moglo desiti. Okrete se prema kujnskim vratima i oslušnu. Ništa se nije čulo. Sta je to jutros? pomisli Sima, јег nedjeljom prvi on ustaje, a Регка ostane da još malo prolješkari. Ne pogledavši novine, koje je obično prelistavao čim se probudi, Sima skoči i, onako u spavaćici, otvori kujnska vrata. Otud ga prijatno zapahnu toplina od već naloženog šporeta a zagolica miris skuvane kafe, ali u kujni ne bješe nikoga. Na šporetu se polako krčkaio nešto u šerpi, a džezva, okrenuta ručicom udesno, prkosno je čekala. Na stolu, pored praznih šolja od čaja i tanjirića sa preostalim biskvitima, Sima primijeti neku cedulju, zgrabi je i stade da sriče: „Otišli smo da učestvujemo u današnjoj opštoj frontovskoj akciji na uređenju naše ulice. Tebe nismo htjeli da budimo, a mama je još sinoć skuvala ručak za danas, da bi mogla s nama na rad.

Ako se nakaniš u šta sumnjamo mi ćemo biti u brigadi na donjem kraju ulice. Pojačaš li vatru, odmakni šerpu ustranu. Tvoji: Mara, Jocko i Perica." Sima Inćarević, sam u toploj kujni, osjeti, valjdg prvi put po?lije toliko žustrih prepirki sa svojoni djecom, u kojima je, bar је njemu izgledalo, uvijek biq pobjednik, kao da ga neko lupa zvrčkom po nosu Počcša se po tjemenu i stade da guta pljui vačku. A slova sa cedulje zaigraše mu pred očima. Bila su oštra i grebla ga. Naročito ono „и šta sumnjamo". Hm! ~U šta sumnjamo!“ A zašto „и šta sumnjamo"? Jesam li ja neki uljez ili odrod, otpad-» nik ili tako ne|to?! Zar baš odjednom da se iz temelja promijenim, da prekonoć prihvatim nove navike?! Sjedajući, slučajno pogleda kroz prozor. U dvorištu nije bilo five duše, a sve kokoške već puštene po avliji. Otišlo sve na rad! prpđe Simi kroz glavu i nešto ga iteže oko prsiju. Osjeti istinsku Ijutnju i na ženu i na djecu. Zar se sva avlija digla, a samo on ostao kod kućef Kao da je šugav Ш nedostoj an_Zašto da mu ne kažu, zašto da izmaknu bez njega? Kad je za opštu stvar... E, moj Simo, izgovori glasno zar na tebe prstom da ukazuju?- Sta si dočekao! Vraćajući se u sobu, slučajno baci pogled na ogledalo i sav pretmu; spazio je pljunutog rimskog papu u bijelom omatu, kako ga je nekada davno vidio u ilustrovanom listu. Umalo ne razbi ogledalo, koje ga, bez zadnjih namjera, još povuče za kraj spavaćice. Poslije nekoliko minuta Sima istrča obučen u avliju i odjun pravo u šupu. Pošto iznese i obrisa lopatu, vrati se i zaključa stan, ostavi ključ u saksiju od cvijeća na prozoru pa izletje na ulicu. U dnu lijevo vidjela se velika gomila svijeta u pokretiii Cula se pjesma i Simu prođoše neki prijatni žmarci: tamo je I njegova krv rade djeca pjevajući, uljepšavaju ulica zbog koje je Sima prije rata ratovao s opštinom i tražio da se ulica uvede u plan. Ali Sima Inćarević ne popustl tako lako. Zaturi lopatu preko ramena, pa se okrete i, gazeći po nedovrsenoj kaldrmi, ode na gomji kraj ulice, gdje je radiia druga radna brigada, bez Perk* i djece. Uh, očitače on njima bukvicu kad se sastanu o ručka^

М. КАУАЈА

Кriv ас

Poslovođa niškog gradskog restorana „Веоgrad“ odbio je da usluži jednog novinara zato što je pisao o nehigijeni u tom lokalu.

TJh, samo da ne primijetl da ml je donio prljav tanjir.

Kakva sjetva, takva žetva

Da U kod vas ima kakvih pro pusta i пеdostataka u proljećnoj sjetvi? Nema. Sve smo formulare tačno i na vrijeme ispunlll.

Ер о valjevskom kupinovcu

МШ bože, čuda velikoga, šta se zbiva na polju valjevskoml Sve je polje burad pritisnuia, a u njima skoro dvjesta tona najslađega soka kupinova, Da je kome stati pa gledati: kupinovac kad počne da voda bi mu potekla na usta, аГ u srcu žuč bi osjetio zbog arćenja imovine naše, Proizvođač knjige nakitlo, pa ih šalje na sve četir strane svakom ko je soka naručio, —i ali od njih ni abera nema, kao da su u zemlju propaili. Oj, kupino, voćko sladunjava, razbudi ih tmjem kupinovim! M. S.

6

27 MART 1948