Ošišani jež

VJEROVALI ILI NE...

сортс/нт t> У . "MV/j

MALI ĐOKICA PIŠE "JEŽU“ Čika Milentije iz Petlovače o zlatu i nezlatu

P\OSAO neki babin rođak čika milentije iz petlovače a baba ga pita kako ide s vezanim cenama a on kaže fala bogu dobro, joč malo d uvati uk pa će d ide ko podmazano a ima, nije da nema još poneki što vrti glavom i računa na prste koliko mu se koje vata al doodio moj prijatelj krsman iz drugog sela pa veli tamo se u zadruzi još snebivaju a narod čuo kako kod nas dele na kupone silesiju robe i sukno i klince i alatke pa se bune a imaju i pravo da se bune, što d oni ostanu mimo svet kad i za njihovo selo važi nova uredba. A deđa zna da je čika milentije frontovac pa poče đa ga ргоvocira i pita je 1 bogati milentije šta kaže narod što nam oni amerikanci ne vraćaju naše zlato a čika milentije kaže pa znaš prijatelj pajo moj kum jelisije veli to je zato što imaju tolko na kamari da ne znaju koje čije a imaju preča posla da prave bombe neg da preturaju a seljaci mu vele more uhvatiše oni pogan šićar dok mi kuburismo s prokletim švabama pa im sad ušla voda u ušesa a jelisije veli što se oni naši bivši ne opsetiše d izbuše dukate pa bi seferine lakše poznali a ja mu velim more kume bušeno nebušeno, viknuli oni lora i misle može im se al znaš prijatelj pajo kako se veli, svaka Sila za vremena a nevolja redom ide. Posle ga deda pita a jeste 1 vi u mačvi čuli za maršalovu pomoć a čika milentije kaže kako da nismo, to je onaj što daje bakšiš ko mu oliže štivletine a vala nismo lizali ni ćesarske ni firerske pa nećemo ni njegove a deda pita jeste 1 bolan čuli kako onaj truman kreše a čika milentije kaže može u vetar da kreše al če da se češe јег je za njega belaj i kad oće narod đa glasa koga oće pa mu mora i sveti otac papa da navija ko sreski načelnik a kad je polazio čika milentije šeretski gleda dedu pa kaže smrt fašizmu prijatelj pajo a deda tede d opsuje slobodu narodu al se zakašlja pa se zagrcnu i umalo ga ne strefi šlog od muke a posle kaže da su naše gedže strašno nekultume. Inače deda je ovi dana primio trumanovu inekciju i prešo a kućnu ofanzivu pa je prvo otpustio devojku jer neće d ima crvsnu opasnost pod rođeni krov a onda je opsovo babi crveno n mleko a mene optužio za antizapadnoevropsku delatnost a kad se umorio od besa kazo je društvu e jedno me samo gidm živcira što se ovde baš niko ne živcira sem nas. đokica

MALI OGLAS

Tražimo vračare, hlromante lli zvjezdočatce, pa čak i fantome, koji bi nam mogli odgonetnuti porijeklo 1500 pari gumenilh opanaka, koje je naše preduzeće primilo krajem januara 1948 po tovamom lisrtu br. 272. U obzir dolaze samo oni koji mogu da iz tovamog lista nanjuše liferanti. tj. ime one opančarske zadruge koj*a nam je opanke poslala a svoju adresu nije dostavila. Državni sreskl magacin „IBAR* Kosovska Mitrovica.

ČEKAJU SE „OCEVI"

Službenici poslovniJi saveza srezova leskovačkog i pećkog ukazali su rijetku pažnju vezanim cijenama. Toliko su ostali vezani da ni do danas nisu izvršili porudžbine šećera. posuđa, obuće i hemiske robe. Izgleda da čekaju „Oceve“ pa da se narodu odriješe. RČAK

Sedam gladnih godina predviđao je Miodrag Mihallović, vlasnik električnog mlina na Umci, pa je prikrio ćitav vagon viška žita. Da bl se bolje obezbijedio, i meljavu je držao u tajnosti, ali je čitava ova rabota, na njegovu golemu žalost, sad postala javna tajna.

ČOVJEK KOJI LUPA GLAVU

Još zađruga tamoneka k’o da nešto s neba čeka. Od misli mi glava buči: zašto robu ne poruči?

UTISCI PERE KALKULANTA Registrovanje jedne registracije

POSTO stanujem podalje od kancelarije, prošle godine kupio sam polovan bicikl i sam bivši vlasnik prenio ga je na mene. I ranije sam se služio ovira prevoznim sredstvom, pa znam da u godišnjem bilansu svakog bicikliste ima jedna mračna taČka, a to je registracija. Kad bi se samo iskalkulisalo koliko se radnih i neradnih časova izgubi dok se regištruju ova bezmotorna vozila! Prema mojim predratnim uspomenama, registracija je krupna i sudbonosna stvar. Moraš prvo da popuniš četiri formulara, pa ti jedan saobraćajac potvrdi ispravnost vozila, onda čekaš tri sata na jednom m 'es u. na ako živ ostaneš u hlađnom hodniku СЈ ег je mjesec februar), onda te pošalju u arhivu. Iz arhive hajde drugom činovniku, koji opet nešto zavede. Onda na potpis šefu ili zamjeniku šefa. Potom se popneš na sprat da dobiješ knjižicu, a onda siđeš da je zavedu. Sađ se već bliži kraju. Staneš u red da platiš taksu, pa onda odeš da platiš kalđrminu. Zatlm siđeš opet u arhivu i odeš u još jednu sobu da dobiješ registarski broj. Sad si več na konju. Još samo da pričekaš da ti dadu registarsku lablicU, pa kađ stigneš na red da majstor prikači tablicu i udari olovni žig, još će samo da ti ргеgledaju dokumenta na izlazu, i jaši! Tako je bilo prije rata, a po mojoj kalkulaciji, nema razloga da se ta praksa produži. Kad je došao red na moju seriju, otišao sam u Saobraćajni otsjek prilično naoštren za borbu protiv birokratije. Slučajno se nije čekalo na prvu formalnost. Pregledaše mi bicikl i predađoh đva formulara (ne četiri). Službenik nešto zapisa, potvrdi knjižicu, naplati 120 dinara i posla me u arhivu. „А-ha! U arhivu! pomislih ja. Počinje!“ Tamo je nekako išlo brzo. U koju sobu? upitah, tobože mirno. Gotovo je, odgovoriše ostaje stara tablica. Znači, treba da idem na sprat? Ovdje, druže, nema sprata A šefu na potpis? Ne treba. A kaldrminu? Nema više kaldrmine. Pa molim vas, recite mi, kuđa ću sad? Idite kući. Sve se ovo događalo u martu, ne u hlađnom februaru. Ali po-

što su i mnogi drugi bicikllsti pomalo fatalisti, kao što sam i ja bio, jedva ih nešto više od polovine dođe u određene dane, a ostali kalkulišu da im je renta;iimje nai-nadno ovjeravsn e, makar i sa kaznom. Sta čete, Ijudi se preorijentisali na birokratiju l često im promakne da se, i poređ nekih nedostataka tu i tamo, mnogo štošta izmijenllo. Zato, zbog tih i takvih, i registrujem ovo o registraciji.

ŠTA KO ČITA

Ovih dana su izašle uredbe o otkupu stoke za klanje.

seljak

špekulant

Eksperimentatori

SLABO se kod nas piše o eksperimentatorima. A to nisu neki Ijudi s naučnom spremom i naročitim stručnim znanjem, nego obični službenici koji vrše eksperimente nekako spontano, po starinski. Tako, na primjer, Uprava sjemenske službe u Tuzli vrši sljedeči eksperiment: prije godinu dana ona je u dvorištu „Gvotebiha“ (!) posijala razne poljoprivredne sprave, a kasnije ih ргоsto presadila na drugi otvorenl prostor, očekujuči da poslije proijećnih kiša izniknu nove i sjaj« ne mašine. Ovaj botanički eksperiment još je u punom toku, pa nisu poznati rezultati. Zadruga u slavonskom selu Sarvašu spremila je za prodaju po vezanim cijenama divan štof natopljen uljem. Izgleda da zadruga hoće eksperimentalnim putem da dokaže kako tkanine impregnirane uljem postaju trajnije, manje se gužvaju i ne propuštaju vodu. № njena susjetka, zadruga u Bijelom Brdu, nije ostala bez eksperimentatora. Njen upravni ođbor ispituje đa li jedan išti čovjek može odjednom da radi tri različita posla. Zbog toga je sav posao u zadruzi svaIjen na jednog jedinog službenika, koji ištovremeno 1 nabavlja i prodaje i otkupljuje. Ovaj eksperiment svakako će dovesti do preokreta u zadružnom poslovanju. U samom gradu Skoplju ispituje se mogučnost gajenja pamuka. U tu svrhu okolina tamošnjeg Porodilišta zasijana je različitim komadima upotrebljene vate, gaze i ostalim finijim pamučnim predmetima. Očekuje se da ove pamučne sađnlce puste žile. U ciglani Margite Strilić u Senti došli su na interesantnu ideju da ispitaju koliko će jedan veliki blok zemlje moći da se održi u uspravnom stanju, bez odronjavanja. Blok je izdržao duže nego što se mislilo, a prilikom njegovog odronjavanja strađao je samo jedan radnik, dok je vlasnik na ime eksperimetalne takse naknadno isplatio svega 10.000 dinara. Da bi se sačuvalo žito, obično se grade magacini i koševi, pa ipak se dešava đa razne štetočine nasmu na ta skladišta. U SvrIjigu se izvodi jedan zanimljiv eksperiment: magacin i 'koš zvrje prazni, a pšenica i kukuruz smješteni su po raznim zgradama u varoši. Ovim je eksperimentalno knzpr-j kako treba rješavati i stanbeni problem, na koji se to'.iko kuka.

27 MART 1918