Ošišani jež

ORIJENTEKSPRES E, znaš li šta je, brate moj гоđeni ovako se više ne može! Ne možeš, ama, da im doskočiš, guraju kao orijent-ekspres! A naše staro? bješe mu, svršeno, so svjatimi u pokoj.„ Sta kapitulir’o? Ama, nemaš više s čim da se boriš. ne možeš više ni vrapca da uhvatiš na naš Ijepak. Jok, gotovo! Ugasili smo svijeću, bješe mu... | Gledam ove frontovce, čitaju | novine, za budžet i drugo, rasto- | piše se Ijudi od miline, a meni | se sve crijeva vezuju od muke.„ | Citam i ja, a ona cma slova mi | sve dođu još cmja, kao da čitam, | bože me prosti, svoju sopstvenu | „partacetlu". Citam, pa bacim no- ;5 vine, a jedno nikako ne mogu da rastolkiijem, odakle im tolike pa- | ге? Mislim, mozgam, obrćem od | svake ruke, pa mi sve na jedno | izlazi: nisu tu čista posla, mora | da su neke mađije: znaju oni ne- | ku basnu i vradžbinu ne može I to nikako dmkčije. Poredim ja | ovo sad s onim što bješe po na- | ški. Ama, Ijudi, Ijudski, ako mi | nismo globili narod sa sto po- s; reza i prireza, taksa, nameta i I; trošarina; ako mi nismo cicija- J šili sto pedeset hiljada za sve umjetnosti za cijelu godinu, učiteljice udate primale platu pet stotina, a invalida bila po šeset dinara! pa šta? Pa opet ništa: stalno u buli, stalno se natezalo, stalno bila država dužna i mžna. A ovi?.. Раге ne štampaju, a imaju рага kao da su Rokfeleri, a kad završili lanjski račun preostalo im nekoliko milijardL Budžet bio, ej, nije šala, osamdeset i šest milijardi, a sad sto dvadeset pet. E, to mi ne ide u glavu: odakle te раге, nisu to čista posla. Kažu: iz proizvodnje. Zapeo nanarod, svi rade, prestigli predratnu proizvodnju, planska privreda i sto i jedno objašnjenje. Jeste, ali neka mi ko kaže zašto mi to nismo umjeli? Em smo imali onakve kapacitete kao što su Milanče i Bajkić i dmgi, pa opet slaba fajda. Kažu: vi niste proizvodili punim kapacitetom. Jeste, kartel cementa je zatvorio fabriku cementa u Ralji, a plaćao joj pet miliona samo da ne proizvodi, koliko li bješe godišnje. Jeste, ni dmge fabrike nisu radile punim gasom a kako da rade, kad nemaš kome da prodaš? Kriza... pa onda, malo-malo štrajk, pa konkurencija, pa кагtelski sporazumi... Jeste, ali nije to to. Kažu; vi ste puštali da se izvozi borski bakar (i zlato u njemu pride), i mde iz Trepče, i boksit i šta ti ja sve znam a kupovali ste poslije taj isti svoj bakar i aluminiumske šerpe za skupe раге. Jeste, ali ima tu neki dmgi đavo. Pa onda kažu: izvozili ste drvo, žito i stoku i neprerađene mde i sve što se moglo izvesti, a kupovali ste industriske produkte i luksuzne artikle, i gangsterske filmove, i štb treba i što ne treba, a mi kupujemo mašine što će da nam prave traktore, plugove i vršalice, šivače mašine, radio-aparate, štofove, što ste ih vi kupovali, mjesto da ih pravite. A za mirise i đinđuve lako ćemo, kažu. Ama, ne možeš ti meni time da objasniš. Za vas, kažu. radnici nisu htjeU da se pretržu, već koliko da ih ne otjerate s posla. a za nas, kaću, rade svojski, јег sad rade za sebe a ne za gazdu, pa tu su udamici, pa dobrovoljni rad, pa takmičenje, pa novatori, pa trista čuda... Dobro, dobro, to znam. Imaju ti oni ,punu torbu objašnjenja; kad raspale, pamet da ,ti stane. Znaju znanje, nema *šta! ...Sve je to lijepo i krasno (žalosno li je meni krasno! nego, tako se kaže) ali meni još ne ide u glavu: odakle im раге? M. M.

NОVI BUDŽET

Како ste uspjeli da povečate bndžet bez nas! Baš zjato smo ga i povećali što nije bilo vaše pomoći.

ČUDOTVORNA IKONA

Pred ikonu red je stao prose milione, a patron se smilovao: daje im patrone.

Kolaboracija

Q DMAH poslije Izbora н It»-i llji zazvonila su zvona ва svih crkava. Kroz sela i gradove odjeMvalo je; „Dan... đan.. dan_*» Gospodin Dan, američkl ot-> pravnik poslova, razumio je đa to zvoni u njegovu počast. Oa se u tom trenutku nalazlo u svom apartmanu, Sjedio je udobno zavaljen u fotelju 1 zlurado se smješkao. U desnoj ruci držao je čašicu konjaka, a lijevom je glai dio čupavu, bijelu pudlicu. Lakej uđe I unese na srehrs nom poslužavnlku vizltkartu. Recite gospodinu da sam zauzet veoma važnim poslovimai Neka malo pričeka, pozvaću ga> Lakej iziđe. Gospodin Daa istrese čalicu 1 odmah ponovo nall. Zatim napuni lulu đuvanom, i zapali je, pa se još dublje ган vali ispruživši noge. Pudlica ma skoči na krilo i on je veselo povuče za гер . Gospodin Dan nije mislio apsoJ lutno ni na šta. Dremuckao je, Kada je prošlo dvadesetak mi-, nuta, on ustade, lako se protei že i zazvoni. Lakej uđe i on mu i naredi da uvede posjetioca. Go-i I spodin Dan još jednom zijevnu, pa zauze ozbiljnu pozu. Posjetilac uđe usrdno se sraje-! škajućL Mister Dan, došao sam da vas izvijestim da sam osigurao večinu glasova™ Đavola ste vl osigurali! Suviše ste neskromni, mene i ne pominjete... Oh, mister Dan, oprostlte što sam se pogrešno izrazio, aU mi se razumijemo. Da, dragi moj, težak je to bio posao. Vi ste mi poprilično pomogli, ali sam uglavnom ja povukao. Te govor u Tarantu, te govor u Monfalkonu, te prijeml, pa instrukcije, Vatikan, Marša-i lova pomoć, Zapadni blok, ксн mintema, „Plan K“, dolazak ratnih brodova, isporuka oružja Iz Njemačke, mlijeko u prahu i apl sos, pitanje Trsta... Mister Dan, vi ste genije! Dobro, blagonaklono klimnu Dan glavom sjedite! Posjetilac sjede na ivicu foteIje, a Dan mu ponudi konjak, Lakej unese sendviče. Магз, reče gospodin Dan pudlici, koja mu se umiljavala oko nogu. A onda se obrati po-i sjetiocu; Vidite, gospodine, mi smo u ove izbore uložili sva, Koliko samo koštaju poklonl koje smo vam poslali i pomoć koju smo vam tako hitno dodi-i jelili! Pa ipak se pokazalo da veliki dio vašeg naroda nije shvatio te naše žrtve. Morali smo da dovedemo i ratne brodove u prin jateljske posjete vašim Iиката* Zgqdno su ispali oni počasni ркн tuni, u ime pozdrava, zar ne? Posjetilac potvrdi klimanjen* glave. Nije mogao da govori роч što je imao puna usta sendviča, Pa ipak, nastavi gospo-i din Dan mi nismo razbili Demokratski front. Izgleda da nas se ne plaše. Moraćemo još тпсн go da radimo. Ipak sam prilično zadovoljan vama, gospodine, pa ću se i übuduče osloniti na va& Pudlica je opet počela da se vrti oko stola i plazila jezičak na, sendviče. Jesi li gladna? obra'tl se tepajući gospodin Dan. Нсн ćeš li malo sendviča? Hajde še-i ni! Seni lijepo! He, he! Vidite, gospodine, kako je poslušna moja pudlica. Hoće sendvič, all тога da šeni. Umije ona isto tako da šeni i kad joj pokažem bič... Ali pametna je ona. Radlje šeni za sendvič nego da vidi bič... Posjetilac se nasmiješi s razumijevanjem. Gospodin Dan usta-i de što je bio znak da je razgo-i vor završen. Vrata se otvoriše 1 posjetilac iziđe natraške, duboko se kla-i njajući. A. P,

6

Izdaje Savez udruženja novinara FNRJ Uređuje Redakcioni ođbor Glavni urednik Bogđan Pešić. Uredništvo: Terazije 31Д11 Cekovni račun 1-90601У Tel. 22-423 i 27-529. Administracija; Terazije 31, međusprat tel 28-451. Stamparija „Omladina“, Voj. Mišića 19.. Telefon 50-924 —26, lokal 58, Beograđ,

1 MA J 19«