Ošišani jež

U RAZGOVORU BUDITE KRAĆI

UMOJOJ mlekari, u koju uveb poranim da za decu na Mkarte uzmem mleko, stoji jedna lepa parola: „U razgovoru budite kraći!" Nije davno istaknuta, a onomad već skinuta. A evo zašto. Stojim ja tako u redu, kad neka moja susetka, već blizu prodavačice, pa joj preko ramena druglh kaže: E, baš je pametno što ste ovo napdsali. Ima tako neki, pa prosto ne umeju da ćute. Vi pune ruke posla imate, odmeravate mleko, brišete dane na kuponu, naplaćujete, a oni vas jednako zagovaraju. Kako ne vide samo da vama smeta taj njihov razgovor. Lepo da saćekaju na red ćuteći, to je pametno, i vama će posao biti olakšan, i oni će mleko brže dobiti, a ovako pravo čudo, prosto ne umeju da ćute._ Imate pravo kaže prodavaćica kratko. I nije samo to, ‘ćeri draga, • javlja se jedna druga od onih sto čekaju na red nego ih Ima koje vam zameraju kako dajete preostalo mleko ordma koji nemaju M-karte ... I daju! graknu sad jedna baba s kraja reda, I-ju! ispusti prodavafica mleka kanticu kojom merl —■ Otkud dajemo! —Dajete nego šta! Evo, onome fotografu sa ćoSka dali ste juče lltru mleka, a niti je kod njega bolestan neko nlti ima dece. Nema ni kučeta ni mačeta za mleko. Ni zlatne ribice nema! našall se stari profesor koji }e svakoga jutra među prvima. Sad neka starija gospa koja viceve ne razume naljuti se: A šta će zlatnim ribicama mleko? Ko je to rekao da mi dajemo fotografu! uzbuni se sada 1 prodavačica koja seče hleb i odmerava ga. Ako neko nas sumnjiči, ima Knjigu žalbi na blagajni, pa neka napiše 1 neka se potpiše. Ne plašimo se mi ... Onaj stari profesor s loncem: Drugarice: vi ste napisali da u razgovoru budemo kraći. Sad obadve suknuše:

Budite vi kraći! Kakav je to način? Fotografu dajemo! Za zlatne ribice! Onome starom profesoru đavo ne da mira! Pa valjda zato da vas fotografiše, lepotice naša! Tada tek nastade umebes. Sutra se nastavi razgovor: Eto, vidite, rekla jedna od susetki lepo na zidu piše da budemo u razgovoru kraći, a juče smo čekale pola sata duže nego što treba, toliko objašnjavanje nastade ni zbog čega. Kako nl zbog čega! vrisnuše obe prodavačlce u jeđan glas. Kažu da dajemo za zlatne ribice!.. I nastavi se jučerašnjica. I potraja tako nekoliko dana, sve zbog one plakate koja savetuje da razgovor bude fcraći. I zato tu plakatu onomad skidoše i nekako se u našoj mlekari stanje umiri i razgovor prekrati.

MUivoje Golubović-Mlgol

Tako i treba

Jesi II vidlo kako mi premašismo plan? Dobro je. Znači, nlste samo fabrika zejtina, nego vam i ide sve kao po zejtinu.

S POSVETOM

Dobrovoljnim radom frontovci Beograda proširiU su pijacu Kalenića Gumno.

Čisto i bistro

IDOSLOVOĐE željezničkih re*■ storadja baš muku muče Nije lako djelom svijetu ugoditi, a mušterije i putnid svuda zaviruju i vazdan pridikuju. Natrapao tako u restoradju na stanid Mladenovac nefci čistunac; Dobar dan! Kako stojite s prašinom i đubretom? Vala, nikako. Izvol’te, pogledajte! I odveli ga pravo pred kantu za đubre. a ona čista, sve se cakli. Dobro-de. Ali tamo, u sali, tušta i tma nedstoće! To je u redu. Tu se đubre i onako obnavlja i razvlaći. Glavno da je kanta bez zamjerke U restoradji na stanid Cuprija posmatra orpet, neki putnik s interesovanjem čudan prizor: rojevl muva se vrte oko nečeg muholovka li je, šta li je lete, znači, glavačke u smrt, Ovo je sigumo neko vraško sredstvo! oduševljava se pridošhca. ~Aerokson“ ill „Flitokson“7 Nikakav okson, nego običan najobičniji ratluk. A u restoraciji na raskrsrdd Kosovo neki putnik nije još čestito ni sjeo, a poručuje kao iz rukava: Molim jednu paradajz-čorbu i gulaš.

Polako, nemojte napamet! Danas imamo supu i musaku. Ja po čaršavu; čitam iz fleka. pa k’o velim_ A, to su stare lleke. možda bog te pita otkad, I još ponegdje mogu se načd slične bistrine i čistine, Ovdje su tanjiri pocmjeli i napukli, ali je čorbica bistra, ondje su čaše prIjave. ali je voda čista, Dakle, tante za tante, sve je, izgleda u redu. Ali to samo tako izgleđa, jer će sve biti u redu tek onda kad se poslovođe ovakvSh restoracija nauče redu.

RECKE

I 1 CIJELOM preduzeću znalo se da njih dvojica pate od hroničkih izostanaka. i Nikako da sastave u mjesecu 26 radniih dana jer im uvijek iskrsne nešto neodložno, neko „biti. 11’ ne biti“, a i epidemije se navrzle na njihovu bližu rodbinu, pa tek što za dvije nedjelje prebole jednog milog 1 dragog, zadesi ih nov gubitak. Pitaćete naravno: Pa što ih trpite, kad su zabušanti? E, što ih trpimo! Prije svega, nisu oni zabušanti oni kad rade, rade; drugo, stručnjaci su; treće. to im je u krvi, da s vremena na vrijeme izostanu s poela, mladi baš i zeleni nisu da ih je lako prevaspitati. lako se, tobože, naviklo na tu njihovu osobinu, ni Toma ni Boško nisu se mogli hvaliti da uživaju Ijubav svojih drugova, tj. onih koji izvlače zbog njihovih izostanaka. Kad prođe ~obavezni“ dan i oni se pojave na svojim mjestiraa, svi ostali prave se prezaposleni i neće ni da ih pogledaju. Tek za vrijeme odmora neko se o njih očeše, pa se kao iznenadi; A, ti si došao! A mi čuli da si teško bolestan. Naročito je Boško u stanju da se kune zdravljem kako mu nije bilo dobro, i da je samo htio mogao je dobiti tri dana. Zao mu je drugova. pa se zadovoljio obdanicom. Bilo je još dosta načina da im se stavi do znanja koliko se kolektivu svida njihovo izostajanje. I tako je to išlo sve do avgusta ove godine. A tada se odnos prema njima iz osnova izmijenio. Sestog avgusta izostali i Toma i Boško: prvi je imao opasne grčeve u stomaku, a drugome majka zanemogla. Sjutradan se stvorili odmomi, ali utu-

čeni, tačnije rečeno, namrgođeni i naborana čela. Tiho se privukli svojim mjestima i nekako bi htjeli da stvore utisak da su tu bili i juče. Ipak je neprijatno ono ćutanje drugova koje sada sljeduje..

Međutim, nešto se neobično dogodilo: svi su se smješkali na njiih, pri prolazu su ih prijateljski muvali. a za vrijeme odmora ophodili se prema njima najdružeIjubivije. Nije im ni na um padalo da ih pitaju zašto su izostali, akamoli da sumnjaju u njiihove teške razloge. I zahvaljujući okolnostima, čela su se očas razvedrila, grčevl popustili, a 1 bol za majkom. Naivno bi bllo pomisllti da je ovaj

dvojni izostanak oistao neprimijeden iK da se na izostanke počelo gledati kao na normalnu pojavu, Prvi se Boško osmjelio i pred jednom grupom rekao kako je to vxs lo nezgodno ispalo da obojica izostanu_i Zašto nezgodno? reče nemamo jedan drug iz takmičarske komisije. Dva manje ili dva više, ne mijenja stvar. Može i meni sjutra da se desi da izostanem. pa šta? A, ne, tu nisu čdsta posla Ima tu nft. što. Toma i Boško odoše do personalca da se izvine za izostanak i da iščačkaju u čemu je stvar. Personalac je primio njihovo izvinjenje bez ikakva prigovora, što je takođe bilo sumnjivo. Ti možda ne vjeruješ? izazivaoga je Toma. Zašto da ne vjerujem? odgovori, personalac mimo, listajući knjigu evidendje. / To je, drugovi. vaša stvar, nečemo ulaziti u razloge. Ja sam vam samo uveo po jednu recku. Zašto recku? iznenadiše se « isti glas. Šta znače te recke? —■ Pa vi niste čitali uredbu od 4 avgusta. Pa da, juče smo diskutovali o njoj na sastanku, a vi ste bili otsutni. Sad je to regulisano: svaki neopravdani izostanak računa se u godišnji odmor. Naravno, svaki taj dan je plaćen. —■ I ako napravi čovjek dvadeset izostanaka, ne ide na odmor? pripita Boško. Kako: ne ide na odmor? I to mu Je odmor u ratama. Po izlasku njih dvojica se pogledaše. Sad mi je jasno reče Toma —• zašto su onako raspoloženi prema nama. Ako mi naše ispucamo na ovaj način, biče im iakše đa n.iprave raspored odmora za ijetnje mjesece. A tl. Tomo, preznojavaj se u julu! Šta da nričamo dalie slabi su izgledi na proizvodnju recki. M. V.

Šalajke

Oj traktori, traktori, zaorite dublje svi, nek su njive uzorane bolje nego lane šalaj! Kad pogledaš bilo kud iabrike se dižu svud; za njih treba radna snaga, hajd’mo tamo, draga šalaj!

SA JEDNE BEOGRADSKE PIJACE...

(Muzejskl otsjek)

Drugovl, bez zadržavanja! Treba i ostali da vide!

Teorija relativiteta

~Ko na zdravlje što polaže —• taj se važe“. Ovi stihovi su dobro poznatl Beograđanima. Pođete od Slavije do Kalemegdana a na svakom ćošku će vas opomenuti „tačna vaga“ da ste nebrižljivi prema svome zdravlju ako se ne izmjeiite. A kraj vage ćuće strućnđ mjerači, koji će za dinar da vam kažu suStu istinu o toj važnoj hi-i gijenskoj mjeri vaganju. Aii, da li će vam onl reći istinu? Ne. Oni su psiholozi zaiaju da iarti—. na može da zatruje vašu sopstvenu dušu. Pažljivo se popne nefeo, mlSlju i personom, na vagu, kao da stupa na kantar sveca Aranđeia, Mjearać vješrtim cfec*n ocijeni sa vašem licu da )e dotičrti abonent menze „Plitko taajirče“ lii nefea slične, Zašto da ga potsjeća kolifeo je feiiograma sopstvenog ttn jela žrtovao toj ustanovi? Doda mu jedno pet kilograma na pravu težinu. I pacijent zadorvoljncj misli da se popravio, jer mti bar vazduh u menzj prija. m, dolazi bračnl par. Ons, strašno želi očuva vječno mladalačku vitku liniju. PsihologHnjerač to osjeća i ~skine“ joj pet kilograma. Ona je zadovoljna i veselo šapuče mužu; „Vidiš, đa se ne gojim“. Ali i same vage počinju da se privlkavaju na tu relativnost svoga posla. Izmjerite se na Slaviji i svojeočno se uvjerite koh-ko ste teskl Na Kalemegdanu ponovite mjerenje Iz radoenalosti: anršali ste dvlje-tri kile. Vratite se na Slaviju ponovo ste dobili svoje izgubljene kiilograme. Postajete sfclooi da predložite nove Ijekarske mjere; kao kuru za mršavljenje šetnju od Slavije do KaJemegdana, a kao kuru za gojenje obratna šetnju. Međutfcn, to su samo vicevi ša-i Ijivih vaga.

11 SEPTEMBAR