Ošišani jež

VEČITA STVAR

Т Т MRKOM zelenilu borove šume, sa // svojim rogljastim Јагко crvenlm krovom, sva u obilju jutarnjeg sunca, ta vila prikazivala mi se kao pravi dragi alem-kamen. S velikim nestrpljenjem sam otvorio ogromnu, posivelu hrastovu kapiju izvaljenu iz šarki i radosno zakoračio kroz senovito zatravljeno dvorište. U meni je vriio zadovoljstvo oca dveju beba, jer sam u džepu imao ovlašćenje da sa svojim majušnim sinovima provedem leto u viii, u senci borova. Koliko sutradan moja tašta već je tu čistila borove iglice, da se deca ne übodu. A deca su, šepeljajući, ipak uspevala da pronađu preostale bodlje i onaj moj manji već je dizao nogu da mu baka Ijubi mesto gde se übo, da ga ne bj bolelo. No, sve u svemu, preovlađivalo je radosno ciktanje mališana koji su se, posle pravog zatvora na četvrtom spratu, najzad jednom dočepali istinske slobode. U samoj vili, posiveli od prašine, ja i žena svojski smo čistili odaje, izvlačeći iz svakog bogovetnog kutka po čitavo more đubreta. Cega sve tu nije bilo! Našli smo čak i dva zarđala nemačka šlema i dobrih desetak kilograma ovlaženog, pobuđalog praška za uništavanje gamadi. To je, uostalom, bilo sasvim u skladu sa neposrednom prošlošću vile. Nekoliko meseci pred oslobodenje zemlje bivši vlasnik, industrijalac iz Beograda, planski se s nemačkom prethodnicom povukao za Nemačku, a u njegovoj kući ostali su da stanuju Nemci iz zastitnice, Đubre je trebalo iznositi ne samo iz dva odeljenja upotrebljiva za stanovanje, već i iz svih ostalih, prosto zato da bi se otklonio smrad i da bi se i u ona dva moglo živeti. Posla je bilo preko guie, ali, pogledajući svaki čas decu kako nam čavrljaju pod borovima, ja i žena smo omo razmahivali metlama. Da bih što podrobnije objasnio sreću koja nas je zadesila, ja sam valjda po deseti put pričao kako je to sve bilo, kako sam se lepo setio i otišao u Mesni narodni odbor tog sela gde je vila i tražio je, a odbomici mi dali. Idi, sedi, i počuvaj kuću dok ne počnemo da je opravljamo, kazao mi je stasiti pretsednik u konopljanoj košulji. A posle, to će biti ... Pretsednik nije dovršio rečenicu. U toj godini, drugoj po oslobođenju zemlje, još nisu bili prečišćeni planovi za unapređenje njegovog sela. Ali nešto se svakako smišIjalo. Ja sam im od srca želeo da se u budućnosti ova lepa građevina što je moguće bolje iskoristi. Ipak, s druge strane, bilo mi je veoma drago što mogu i ja malčice da poeedim. Kaži, ženo, alal mi vera, đragovao sam iznoseći u dvorište prepunu kantu krpetina, između kojih je virila i jedna rastraskana cokula. Brate, alal ti vera! ' — prihvatila je žena radosno. No čim izlđoh u dvorište, кгај ograde videh starog, nepoznatog seljaka. Gleda u nas i nešto vrti glavom. Kao svaki došljak i novajlija, uzvrpoljim se nelagodno i obratim mu se snishodljivo, jednostavno u nameri da se povezujem s Ijudima: Dobar dan. Kako ste? Jeste li vi ovde u komšiluku?

Cma šubarica samo se zavrte. Sitne, ali ipak nekako buljave oči, podignute do nasred čela, pogledaše me prekorno. Dug, suv, smežuran kažiprst prizva me da dođem bliže. Između sasvim retkih brkova i brade, kao đa si sađio dlaku po dlaku, preko osorIjivo iskrivljenilh usana, ču se šištanje: —Za tvoje dobro, bolje da ne budemo komšije. Je T ti tu misliš decu da uvodiš? Skamenio sam se od iznenadne brige. Cim su u pitanju deca, ja sam kao KomeИја, majka brače Grah. Moji sinovi su moji ukrasi. Imao sam snage samo da klimnem glavom. Istrčala mi i žena s četkom za krečenje, prišla i tašta s decom. Sta je, čoveče, đe reci? Da nije unutra bio kakav bolesnik? zavapila mi žena, koja je tri meseca radila kao dobrovoljna bolničarka i sad svuda i na svakom mestu vidi samo opasnost od infekcije. Jok, jok, vrti se šubarica. Kamo da je bolesnik! Nevoljno sam povio glavu i čekam kad će žena da mi sruči; ~U kakvu si me nesreću đovukao! Ti sve radiš kao muva bez glave!" —To je veli oteto. No moj komšija progovori: Upravio je kažiprst na vilu i gleda nas likujući. Njegove očice otrčale su još više u mrštine čela, željne da brzo pročitaju utisak. Mi odahnusmo. Znali smo već to da je vila konfiskovana. Dbbro, Ijutnu se bradati ćosa moje je bilo da vam kažem. Oteto dođe mu kao prokleto ... Ako mene pitate, nemojte decu da uvodite. Mimo smo nastavili posao. Ja sam ргаvio malter i zamazivao pukotine, žena krečila. Slabo je ko još misUo o ~otetoj“ vbi. Sekirali smo se jedino što je vila mnogo oštećena, prosto upropašćena. Vrata poizvaljivana, nema ih. I gde ih ima, brave pokidane. Ođ preostalih prozorskih krila jedva skrpismo nekoliko za prostorije u koje se useljavamo. U jednoj sobi prozor ipak ostađe da zvrji. U kuhinji nema lavaboa, otkinut iz zida. Iz kupatila kada odnesena. Ni klozetske šolje više nema iščezla. Kuckam, opravljam što se može onako nevično, nemajstorski. Iziđoh i pred kuću da ispravim eksere. a eto ti šubarice, opet se treska kraj ograde: Ti baš ulaziš s tom decom? Ulazim. Subarica se zaprepašćeno vrti. Ulazim, potvrđujem ja još jednom. Sto ne bih ušao? Zalim se jedino zbog raznesenih vrata, prozora. kade. lavaboa, klozetske šolje ... To meni smeta! naglašavam. E, šišti kroz krute, retke dlake šta češ, ’kad su okolo lopovi! Pokazuje mi kuću iznad vile zaklonjenu plastom sena. Toga se čuvaj, To ti je Janko komunista. Janko mi je pomogao kad sam istovarivao stvari iz kola. Učinio mi se prijatan čovek. Ali ovaj se baš na njega okomio. Ceri se i šapuče: Jankova žena toroče kako ga je partija odvikla od pića. A ja se nešto mislim,

još samo da ga odvikne od lopovluka, pa alal vera toj partiji, skidam joj kapu. Subarica za trenutak ogoli dinjasto, oši. šano teme. Smeh uzvitla syih onih sedam dlaka u bradici mog dobronamernog komšije. Onda se opet podiže poznati suvi kažiprst; S Jankom se ne mešaj. Lopov je od starine. Gunju bi ti s leđa skinuo. Kad ti što ustreba, tu sam ja. Kod mene ti je svega, pih! Znaš, dvadeset hektara su dvadeset hektara. Komšija se zadovoljno isprsi. k Brzo je zastrujao život u dotle zapuštenoj vili između borova ,i to manje u vili,

više među borovima. Navikli smo napolju i da ručavamo, pa i da spavamo, Povazđan biramo volj’ nam gustu, volj’ šarenu senku. Ali ume i košava da svime. Onda je vlla sav spas, ma da slab, jer struja šiba kroz sva vrata i sve prozore. Tada mi obično proklinjemo nepoznatog lopova, ma da ga i inače često pominjemo. Janko, s kojim smo se sprijateljili uprkos onom savetu ispao dobar sused. Iz čista prijateljstva istesao nam od dasaka i zaklopac za prozor koji zvrji. Ko ovo, bolan, pokrade? pitali smo ga pokazujući vandalske tragove. A ko će ga znati. Ja sam bio u odredu, žena i deca mi se skrivali, sleže I Janko ramenima i pozajmljuje mi ili kakvu kofu, ili kakav čabar, da se, za raznorazne potrebe, spomognemo dok smo tu. Nađe mi se, doduše, i onaj komšija sa šubaricom. Prodaje mi kajsije, paradajz, lubenice, papriku, krompir. Pošto? pitam uvek unapred, kao svaki ~tanak“ čovek. Lako ćemo, ođvrača on. Neću da ti zacepim. Parađajz ti je petnaest dinara . Kako to petnaest? Skupo je petnaest, dajem izvestan otpor. Nije skupo, očiju mi, stavlja kom. šija ruku na srce. Pa u Beogradu je osam. Dabome, vidiš, u Beogradu je osam, a ti tražiš petnaest, hvatao ga u protivurečju. A koliko bi trebalo da ideš do Beograda? Dvadeset kilometara! Da plaćaš autobus i da vučeš! Ovako ti pred kućom. Ustvari, tako je kako on kaže. Doduše, i njemu bi trebalo da ide dvadeset kilometara do Beograda da proda. I on ide, skoro svako jutro. Ali, veli, to je druga stvar što on ide. Njemu nije nužda da prodaje, A meni je nužda da kupim. I doista je tako. Došao mom mlađem sinu rođendan. Posle dugog konferisanja mi u kući rešili đa za taj slavni rođendan kupimo ništa sitnije

nego prase. Otišao ja kod komšije. Puno mu dvorište prasadi. Hoće i da proda. Pokaza mi pet-šest šarenkastih. Ovima je majka slaba na mleku, od njih ću da ti uhvatim, kaže. Poče odmah da ih vabi: Gic, gic . .. Ali prasad predosetila nož, uzjogunlla se. Rasprštaše se kud koje. Komšija pronađe koren kukuruza. Sad će oni, samo polako. Gic, gic . Uzgred mi veli: Treba onu decu dobro da ’raniš, kad si u onoj kući otetoj i prokletoj A Janko ti, čujem, ukrao konopac. Pojma nemam o krađi konopca, Ne znam ja to, velim. Znaćeš, kaže. Nego ti pritegnl onog lopova komunistu. Sančim, odvikli ga od pića. Neka oni njega odviknu ... Gic, gic . .. Prasad neće nl na kukruz. Pouletaše u obor. Uskoči i on u obor. Ja za njim. Stoj, odbija me sam ću. Ali zapeo ja đa mu pomognem. Jurižamo obojica. Ipak se iskobeljaše đavoli, promakoše kroz raskovane daske. Ja se još 1 sapletoh o neki übalegani sud čudnog ob-

llka. Iz njega pljusnuše pomije. Pogledam lavabo, pravi pravcati, valjao bi u našoj vili, samo da se ореге. Prasci nas namamiše i u štalu. Krave leno podigoše vratove. A jedno prase pljus, pa u korito ispred krava. Dočepasmo ga, komšija za prednje noge i njušku, a ja za zadnje noge 1 гер. Prase se uscičalo, ali mi ga držlmo čvrsto i zadovoljno, kao Ijudi koji su u nečem uspeli. Ja uzgred, od preteranog zadovoljstva, lupkam nogom o ono korito. АН. čujem, zvuči čudno. Vidim, i emajlirano. Zagledam bolje kada iz kupatila, takođe bi valjala za našu vilu. I najzad mi sinu sroz glavu da je možda baš otuda i рогекlom. Komšija primeti šta gledam i ču kako čukam nogom. Ruke mu se olabaviše. Ispusti prase. Srećom, ja pridržaii. Koritance, veli mi on Ijupko, —i Koliko za goveda. Cukam ja јабе, samo zvoni. Dobra stvar, velim. Ja to kupio dole u Beogradu, uzdgrale se komšijine očice. Računam, vaIjaće večita stvar, domaćinska. Prase mi je dao jevtino. Nisam mogao da mu to ne primetim: U Beogradu je mnogo skuplje. Моге, nemoj, veli on tako da gledaš. Koliko bi meni trebalo baktanja da ga vučem čak do Beograda. Janko je došao da mi prase zakolje. Ispričao sam mu sve. Vidiš ti njega, začudio se malo Janko. Nije mu dosta što na drugi način pljačka. Prijavićemo. Umešala se i Jankova žena: Janko, nemoj neka nađe od dmgoga. A Janko, šureči prase, spokojno veM; Sto da nađe od drugoga, kad sam 1 ja živ. Kođ čiče sa šubaricom milicija je našla i onaj naš konopac. Sam ga pokazao. —To nije moje, гекао je. Ukradeno je iz vile. Meni su podmetnuli. Za sve ostale stvari tvrdio je i dalje da ih je kupio. Želeo je ,kaže, da ima i solidno gnezdo, i solidna korita. Ona kada mu je naročito bila prirasla za srce. Vajkajući se, izjavio je još nekoliko puta: Kupio sam, јег je stvar večita.

D. Draganić

4

18 SEPTEMBAR