Ošišani jež

MALI ĐOKICA PIŠE »JEŽU« Dvoboj poslovicama

Ufka jova potego zažto гкип trizonemd ne vraćaju što su opijačkali za vreme ratne Io г e a deda paja mora sve da govori kontra a njemu nisu ništa odneli pa kaže što vuk sobom ulovi i u čeljusti uvati a haj| duk u kuću unese to se ne povrće a ■ čiča đura dopunjuje i kaže što kurjak obzine to mu пе zgine a ujka jova kaže velika zima mora biti kod kurjak ize kurjaka јег novi kurjak sprečova vraćanje naše imovine a deda kaže mator kurjak oko i ne može ujesti on opet škljoca a mladom кигјоки ne ispadaju zubi od voše kletve a ujka jova kaže bijesna vuka zamalo vijeka jer vuk svašto radi pak sve jednom plati i to kožomPoveo se razgovor i o našoj izgradnji pa deda kaže kod ima brašna lasno se nađe vreća a ujka jova kaže ne drže_ prosa šuplje vreće a čiča đura kaže ralo i motika svet rone a ujka jova kaže đe je ralo leba malo a s golim prsima grod se пе uzima a čiča đura kaže e moj sinko kakav rog koza ima takijem se i češe a deda kaže pleti kotac ka i otac a ostalo će samo od sebe a ujka jova kaže oko u zvono čobo ne tegne neće nikad zvoniti a sami znate iglom se bunar ne kopa a čiča đura viknu ne glodi brus nego dobor kus a ujka jova kaže ako žeiiš prismočiti valja prvo priskočiti jer pečene prepelice u zdelu ne doleću a deda paja veli male ptice mala gnezda viju a ufka fova kaže nizak plot i psi preskaču a čiča đura kaže nije kuća tijesna đe nisu čeljod bijesna a ujka jova kaže složna broća nove dvore grade a dedi ne dođe pod гики zgodna poslovica nego opsova kapitainu izgrodnju pa kaže kako bre možete graditi nove dvore bez tuđe pomoći kod ne mogu ni engleska ni francuska imperija a da ne govorim o drugim pikavcima a ujka jova odgovori tko svoju kuću tuđim blagom gradi taj sebi na grob kamenje sabiraA pošto su pobeđeni na tim poljima deda poja i čiča đura okrenuii da melju na drugu vodenicu pa deda kaže ima sposobni i vredni Ijudi što oće da rode al nema ko da i pozove i da im dadne Sto reko onaj u oglasu neko vodeće zonimanje a ujka jova jedva dočeka da čuje za te direktore budžoka pa kaže sigurno znate onu priču o lenjoj ženi što je sedela pored vatre i razmišljola koko bi dobro bilo kod bi se i ona latUa roda te se reši da svoga muža snabde preobukama i izrodi mu tri košulje a kod joj muž dođe ona ga dočeka sva razdragana e moj čoveče moj trokošuljniče, jednu ti velim drugu ti mislim a treča ti o slemenu u semenu i ujka jova završi šta ćete, nekom godi tkanje i pronje a nekom prazno zanovetanje a ko želi da igra o kolo se hvato-

Požarevačko ili-ili

ТЈ nažoj zemlji propisano je da se garantovano sljedovanje hljeba daje u razmjeri 4:1, to jest 80°/e pšeni&nog, a 20% kukuruznog. U Požarevcu, međutlm, ne znaju za kompromisna rješenja, nego se drže principa: iliШ. Ш jedeš člsti pšenični hljeb, Ш guliš proju Tako su Požarevčani navikli na tu alternativu. Aii ne sviđa im se što taj princip ne važi poslije osam sati ujutru. To ne značl da se poslije osam dijell mješavina. Naprotiv ništa se ne dijeli, Zašto? Nema ni dovoljno hljeba nl dovoljno ргоје. Neki građanl misle da je to zbog toga što djeca brzo rastu i sve radije grickaju kriške hljeba, a neki, opet, ispizmili se na evldenciju pa svu krlvicu na nju svaljuju. I sada se javilo novo Ш — Ш: Ш

će za sve požarevljane biti hljeba i bez molitve evidenciji i pefcarima, ili će neko da odgovara.

LEBANSKI SOKRAT

Sokrat je гекао: „Ја znam da ništa ne znam.” A Sokrat je bio jedan od najmudrijih Ijudi svoga doba, Sei uprave za otkup Sreskog narodnog odbora u Lebanu podnio je izvještaj Glavnoj upravi za otkup Ministarstva trgovine i snabdijevanja NRS, u kome kaže da ne može izraditi plan otkupa poljoprivrednih proizvoda od sitnih gazdinstava, јег ne zna šta se može otkupitl. Nije mu poznato kojim količinama raspolažu gazdinstva, niti ima ikakvu pretstavu o tome koje bi se količine mogle otkupiti. Drugim riječima, on zna da baš ništa ne zna. I začudo, ne izgleda baš mudar.

Jednomišljenici

Frenk Vilson: Krajnje ,je vrijeme da se združimo, pošto se vi borlte na našoj slrani. Franko: Sto da ne! I vi ste cijelo vrijeme na mojoj strani.

RAZBOJNIČKO VITLO

Na našu štetu Austrija koristi i dalje proširuje hidrocentrale na Dravi koje su hitlerovci, gazeći prava i interese naše zemlj-e, podigli za vrijeme rata.

Ра valjda ovo vitlo koje se toliko namučilo da zaradi na krvi sme da donese fcc јп mil'jardu šilinga na vodi!

Dani i noći

Službenici električne centrale u Prokuplju dugo su razmišljali: eto, kad je kod nas dan, na drugoj polovini zemljine kugle je noć. I zainteresovani tim prirodnim fenomenom, oni Su riješili da puštaju elektriku danju, dok se noću ponašaju kao da je dan elektrike nema ni za lijek. Tako su stvorili iluziju da je Profcuplje negdje na Nijagari, a stanovništvu omogućill da noću igra „žmurke”, što nadležnl još uvijek posmatraju zatvorenih oćiju. OBAVIJEST

Budući da je cijela proizvodnja keksa našeg poduzeća do кгаја ove godine već vezana sklopljenim ugovorima to umoljavamo interesente, da nam se ne obraćaju radi isporuke keksa јег nećemo moći vršiti isporuke osim ugovorene kolićine. Marmeladu nlsmo proizvodill a niti ćemo proizvoditi. „Sloboda” tvornica keksa, tjestenine i marmelade, Osijek. (Preštampano iz jednog zagrebaćkog dnevnog lista. Oglasna taksa nije ponovo naplaćena).

NOVE KNJIGE Prijedlog za izdanje telefonskog imenika

Izdavačko preduzeče >Novo pokolenje« izdalo је zbirku pjesama Jovana Jovanoviča-Zmaja »Našoj deci«. Na kraju ove knjige urednik je .stavio azbučni pregied pjesama- Drugoga sadržaja nemaSve su pjesme divno poređane tu po azbučnom redu, ali ne postoje valjda, štednje radi, brojevi strana na kojima se te pjesme mogu noćiTrebalo bi da Direkcija pošta takođe uvede ovu metodu, pa da, opet štednje radi, izdaje telefonski imenik samo po azbučnom pregledu preplatnika. ali bez brojeva njihovih telefona- Uštedjeli bi se i trud, i štamparska boja, pa čak i prostor.

S KONJA ATA...

Milan Jančić iz Krstura, srez Novi Kneževac, kupio je na bon u Opštoj privrednoj zadruzi u Martonošu bicikl za 2.800 dinara, a već sjutradan ga je prodao u Subo-tici za 6.000 dinara. Poslije toga je otišao pješke u zatvor.

Dionisijevi bogougodnici

Vladika Dionisije u Americi dijeli parohije ratnim zločincima.

Pošto već imate bradu, evo vam i mantija!

Tršćansko-američki ugovor

Vi, gospcdine, kao pretstavnik Trsta pristupate „Магšalovom planu“.

Fiskultura i sport KOM ОBОЈСI, КОM OPANCI

Cim je „Radnički” iz Iriga završio u Laćarku utakmicu ргоtiv tamošnje „Budućnosti”, domačini su svesrdno poslali vođu gostiju u kancelariju na jedno saopštenje. Saopštenje je bilo čisto mimične prirode, iako vođa puta nije bio gluvonijem. Po

njemu su očas počeli da padaju buboci raznih fela, rukopipateljni i nogopipateljni, a poneki je bio izveden uz pomoć poveće batine. Kako su stvar uzeli u ruke nadležni forumi, očekuje se ne baš Ijubičasta budućnost „Budućnosti”. so октгшлк

3