Ošišani jež

Mister Naj lon se ljuti

ЈТАМО-АМО f>Q SVIVETU

U kabinetu generalnog komesara za Kinu američkog Ministarstva inostranih poslova sjedio je generalni komesar mister Najlon i bijesno vikao na svog posjetioca: Dosta mi je vašiii izgovora 1 vrdanja, mister Cang Kaj Sekl Ш pobijediti... ili... Nema ili, mister Najlon, ja sam za pobjedu! Najlon ga pogleda ispod oka: Kako mislite da izveđete to? Cang Kaj Sek se uzvrpoljio: Stvar je prosta... pustiču ko muniste još maio naprijed... pod elastičnom odbranom, zatlm ću obrazovati obruč... Kakav obruč? razbjesnio se mister Najlon pa komunisti imaju već pola Kine... Kakav obruč? Pa to je baš ono! Moj obruč je toliko velik da iz njega uopšte nema više izlaza... s jedne strane Mak Artur, u Japanu s druge britanske trupe u Indiji... Najlon prijetećom mimoćom prekida vojskovođu; Slušajte, Cang Kaj Sek! Mene ne interesuje vaša strategija! Mene jedino interesuje kako će-mo da izvadlmo štetu i kako ćete nam obezbljeditl koncesije. Јег ako komunisti još mjesec dana ovako napreduju ... Buđite sasvim miml, mister Najlon, o v a k o ne mogu da napreduju još mjesec dana. Zašto? Jer bi onda stlgli đo Burme! Mister Najlon se stvamo Ijutio; Dosta mi je vaših vrdanja! Recite mi ukratko šta vam treba za siguran uspjeh? Cang Kaj Sek bez razmlšljanja odgovori: —Pa ... jeđno 200 miliona doХага, zatim ... Sta zatim? Zar 200 тШопа nlje dosta? Nije! Treba i vojska, oružje, munidja, оргета ... A zašta su onda 200 mfliona? Pa ima tu administrativnih troškova ... osim toga od nečeg treba i da se živi... generale takođe plaćam po tarifi ... Mister Najlon lupnu šakom o sto: Koštaćete nas više nego Hitler! Dobro, neka buđe! Da se ne kaže da u teškim časovima napuštamo saveznika. Dakle, kako rekoste: vi ćete lično preuzeti odbranu Nankinga? Ja ču posljednjim avionom da letim za Kanton. Parđon, mister Najlon! Ja letim s vama! Kako? Pa da se ne kaže da sam u teškim časovima napustio saveznikal LAK POSAO

Bivši glavni urednik esesovskog lista „Svarce korps“ Ginter Dalken postavljen je za savjetnika američkog ministarstva spoljnih poslova. Dalken radi u odjeIjenju za propagandu namijenjenu Njemačkoj. A rad mu je olakšan, pošto mu je jedlna dužnost da čita na radiju i ponovo štampa svoje članke koje je objavio u nekadašnjem Himlerovom listu.

OSKUDICA

Maršalov plan je donio Italiji mnoge teškoće, nezaposlenost i oskudicu. Ovo se najbolje vidi po tome što je, pored ostalog, posku" pila još i voda. Ona je sada dvadeset dva puta skuplja nego za vrijeme rata 1942 godine. Zbog nedostatka vode gotovo cio italijanski narod počeo je da ispira usta Maršalovim planom.

Vatikanske sakadžije

Za poslednjih nekoliko godina rlmski vođovod, kojl Je vlasništvo Vatikana, povisio je cijenu vodi za 22 puta.

Gladnog nahrani, žeđnog napoj!

Iz b оri u Berlinu

Zašto nopšte da sprovodimo izbore, kad već grotove rezultate irnamo п vašem stolu. Vidi se, majn her, da ste ostali stari faš>sta i da ne razumijete principe zapadne demokratije.

ZAPADNI BERLIN SE ZABAVLJA

U jednom centru za prebrojavanje glasova pretstavnici Socijal, Überal i Hrišćansko-demokratske stranke očekuju s nestrpljenjem policajce koji treba da donesu zapečcčane glasačke kutije. Zar si baš danas morao da se napiješ? pdta socijai-demokrata Überal-demokratu. I gdje je samo našao alkohol? interesuje se hrišćanski demokrata. Ja vr... vršim sav... savjesno svoju duž... duž... dužnostl Treba da pre... hip... prebrojim giasove. Potrebno je... hip... da sve vidlm du... duplo. Ako je potrebno, možemo 1 mi trijezni da vidimo duplo slažu se ostale demokrate.

Vrata se otvaraju i ulaze policajd, natovareni glasačkim kutijama. Gospodo, već je kasno javlja se lićnost u uniformi koja strašno lići na američku. Vama se sigumo spava. Ja ću se sam potruditi da prebrojim glasove. Laku noć! Pretstavnici demokratskih stranaka uslužno izlaze, veselo tapkajući za liberal-demokratom, koji je obećao da će im pokazati gdje je našao piće.

Dan posllje izbora anglo-amerićko-francuske vlasti ponosno su izjavile da je na izborima učestvovao ogroman broj giasača, čak daleko veći broj nego što je bilo upisano.

SITNE VIJESTI

OSJETLJIVI LJUDI Američke vojne vlasti pustile su na slobodu bez suđenja teškog ratnog zločinca, nacističkog komandanta Balkana, feldmaršala fon Vajska, s motivacijom da ima „bolesno srce“. Oni koji poznaju đobro i optuženog 1 sudije tvrde da fon Vajks nije oslobođen zbog bole-

sti svog srca, nego zbog bolećivog srca amerićkih vojnih vlasti prema ratrdm zločincima. USLUGA ZA USLUGU Atinska ~vlada“ je zatražila nove kredite od SAD. Ovi će krediti biti upotrebljeni za obezbjeđenje vojnih nkcija, dok će vojne akcije biti vodene radi obezbjeđenja kredita.

PROSJACKI Stap Pred Bijelom kućom u Vašingtonu prije nekoliko dana nađen je jedan prosjačkd štam. Organi istrage su po nekim kineskim znacima na štapu utvrdiU da je to štap Cang-Kaj-Sekove žene, koja ie tu došla đa isprosi još b mbi, mitraljeza i drugog oružja za vojsku svoga muža.

КАО ВАЈКА

Živjelo u sreskom magacinu u Svilajncu 3.000 kilograma dunja, živjelo, starllo i trulilo. Jednoga dana šapnu neka naghjva dunja, svojoj sepatnici; Slušaj, ovako se više ne može! Trulimo ovdje, a niko ni da nas pogleda. Jeat, odgovori druga, potrpall nas na kamare, pa ne možemo ni da dahnemo. Treba preduzeti nešto. Ajde da pobjegnemo odavde javi se najborbenija. Bježimo! pristadoše druge. Tako se jedna po jedna dunja izvukoše kroz prozor. Skuplše se na glavnom drumu, a odatle zajedno krenuše na put. Jedva sa зе vukle sirotice, teško ranjene. Usput, od seljaka, fruše dunje o suđbinama sličnim njihovoj; Prije dvije nedjelje ovuda j« prošlo tri vagona kukuruza. Pobjegli iz Sreskog pošlovnog saveza u Bačkoj palanci. Neće više da trula TTaže mjesto gdje se bolje živi. М1 se čudismo i načudismo, kad: pos Uje tri dana naiđe trista kila kukuruza odozdo iz Prizrena, iz njihove zadruge. I onl bježe. Ma je Г moguće? čudlle se dunje. E, nije to sve. Ako malo požurite, stići ćete 60 kila soU I 170 kila kukuruza. Stići ćete Ih slgumo, oni idu spo«> јег su otrovani. U Mjesnoj zadruzi ~Lukovac“ u Srezu valjevskom istopilo se 160 kilograma kaustične sode i otrovalo kukuruz 1 so. I <mi nemadoše kud, nego pobjegoše. Mi smo se u prvo vrijeme čuddli, pa smo sad navikJL.. Ele đunje tako, išle, stigle ojađenl so i kukuruz iz Lukovca, a pos Uje nekoliko dana na jednom konaku i kukuruz iz Prizrena i Bačke Palanke. Pridružiše im se i svi zajedno krenuše u Ostmžnicu, na prijedlog kukuruza iz Bačke Palanke, kojl je bio iskusan izbjegUca i tvrdio da se tamo lipo živi. Usput ih presretoše 500 radnika iz Svetozareva I pozvaše kuJruruz u goste dobro bi itn došao sa ishranu pošto im je pceduzeče „Poljopromes" iz Sreza beUčkog za 65 dana ukinulo 1.522 kilograma mesa. Niko ne htje da pođe sa njtma, nego svi prođužiše u Ostružnicu, a odande pravo u preduzeće „Mostogradnj a“, kad tamo svl radnicd đebeli, dobijaU trostruko sljedovanje, (posetono po potrošačldm kartama, posebno та merud, a treće u samom preduzeću). Obradovaše se dunje, so i kukuruz i riješiše da se tu nastane. Tako bi i bilo, da se jeđna dunja ne dosjeti i ne upita: Ama, da vi zbog toga_ ne otkadate drugima, od sljedovanja? Može biti ođgovoriše огм. Znači, ne valja opet će đunja Nego da se ml razlđemo, pa blago meni, svako svojoj Jrući. Svl se složiše i teška srca fcnenuše tamo odaHe su doSU. Mnogl ne stdgoše, nego se usput raspadoše od žalostL Samo nekoUko dunja, sa dužim peteljkama, stlgoše nekako u svoj stari srez. Ozlojeđene na svoju sudbinu, one uskočdše kroz prozor nadležne kancelarije i pađoše, baš na glave distributera, ekonoma 1 magacionera. Ekonom se prvi povratd: Ama, nešto su mi poznate ove dunje, da nisu to one naše, iz magacina? Pa one su upola istrulile! iščuđavao se magacioner. Tek sad vidiš! osvijestio se 1 ekonom. Nego daj brzo da ekspedujemo što je ostalo, da nam se i one bundeve ne obiju o glavu! I tako ostali zarobljenici bjehu spaseni, a umrlima dobri žitelji podigoše spomenike đa ее nadaleko vide. C. K.

2

11 DECEMBAR 1948