Ošišani jež

U ZAPADNOJ ZONI NJEMAČKE

DIM

Ро otegnutom ravnom dramu kreće se stotinu kola od Bačkog Petrovca ka Bečeju. Sile »u Petrovčanl! dive se usput seljaci. A iz kola se ori pjesma, šala i smijeh. Cuje se nećiji glas: Takmičićemo se ko će više drva da natovari. Kad ih prevučemo, biće svima đosta za čitavu godinu. A u Bečeju kaže im službenik Sremaga: Javite se samo skladištaru, pa ćete odmah dobiti drva. Nama je već javljeno da vi dolazite. Stotinu kola poređalo se pred skladištem drva. Samo skladištara nema. Rano je još nije kancelarisko vrijeme. A onda prolaze sati, a njega nema nema ga u stanu, nema ga u ргеduzeću. Tek poslije podne nekako su ga pronašU u jednoj kafani. U pratnji Petrovčana, skladiSter lagano geguca u pravcu drvare 1 zapliće jezikom . Ta, polako Ijudi, gđje ste zapeU! Da vam kažem jednu staru narodnu: „Ко se dima ne nadimi, taj se vatre ne nagrija.“ Ti U si taj dim?! gledaju ga frontovd. Nego, izdaj ti nama sađa drva, a mi tebi da kažemo jednu našu novu narodnu: Uzećemo mjera svakom sabotera. POSLJEDICA

Bivši trgovac Selko Huremo'rtć zavijen u šal ргеко ušiju, kašlje i žuri ulicom. Susreće ga prijatelj. Sta je? Bolestan? Mani, gadno sam nagrabuвlо odgovara mu ovaj gušeći se u kašlju. Pa eto, takvo je vrijeme. A gdje si tu nezgodu navukao? Putovao za Vmjačku Banju. Dabome, a sigumo si več bdo rovit! Tamo te do'vatile komplikapije? Jes‘, komplikovalo se sa orasima. E to nikako nlsi smio! Orasi upropaste čovjeka. КоИка je bila količina? Pa oko sedamdeset kilograma, očišćenih. Auh, pa gdje tl stade?! Pa te> si јео 1 danju i noću? —Ma nlsam ih jeo. Nego ml mihcija pronašla u paketima. Htio sem malo đa prenesem u Beograd, da se nađe za prijatelje.

NAŠI SMO

Рар voli i poštuje sve „dobre“ stare običaje pa je zato puStao prijatelje u svoju prodavnlcu na „mala vrata“ 1 davao Ira tekstil prekoreda. —Pa zar ovoliki Ijudi CekaJu na red, a vi puštate neke okolo? - Sta ćete! Naši smo, a ove ovdje ne poznajem! Ali se, kasnije, Ipak bolje upoznao i sa „ovima ovdje".

U Kukuljanovu se može ргеко Nabavno-potrošaćke zadruge sve dobiti ako ste u dobrim odnositna s a namjeStenicima. A to nije teško, pošto se priča da su oni vrlo druželjubivi, a ргеша, prijateljima i neobično darežljivl. Naši smo.„

PARKINE makaze

MALI ĐOKICA PISE „JEŽTJ"

T ZASLI smo na stanicu da dočekamo * babu iz obrenovca a ujka jova kaže deda paji jes video što smo izradili domaći auto i to sve sami od karoserije do cilindra a deda kaže ne bi ja seo u taj vaš domaći auto pa da mi platdte po taksimetra a ujka jova kaže a ti ko ona lisica što je za visoko grožđe rekla da je kiselo a i da nije ja td ne bi preporučio da se kačlš јег ima nezgodna stvar što je auto građen tako da se ne drma pri vožnji i šta će ti auto kad nemaš osećaj da se voziš autom a još kad zaopuči novom autostradom čovek pomisli da putuje avionom pa se nagne na prozor da posmatra brda i doline. A deda kaže falite se falite, čudna mi čuda izmisUli auto, četri točka i malo obloge s motorče pa izlakiraš, deder vi napravite onaka četvoroosovlnska putnička kola bre nešto svetsko ko što ima onaj strani ordjent ekspres a pazi samo što su poštanska kola pravi vagon li za poštare e nećete vi to imati nl za sto godina a ujka jova priđe da ih pogleda pa kaže imaš pravo, po vama ne bi ni za iljadu godina a ako te ko pita za ova svetska kola kažl da ih je radila naša jasenica. A deda tek namesti naoćari pa kaže uh ja sve slabije vidim, zbilja to i nije ništa naročito јег da padne neka kamenčura usput pa da ih zgnječi ko pitu a ujka jova kaže znaš ima nešto opasnije od ti vaši kamenčura a to je ona frekciona presa što se izrađuje u alatljičari lole ribara, ta ima udarac od sto pedeset tona i već je zgnječila mnoge stare adete a ne do bog da neki zlomišljenik prigviri u njene čeljusti a kad pomenusmo te nove domaće artikle jesi 1 ti pajo čuo za parkine makaze a deda kaže znam ti ja ko tl je ta tvoja parka, sigurno šnajderka sinđikalna što premašuje norme a ujka jova kaže to je bila stara boginja sudbine što makazama preseca konac života al džinovske makaze iz fabrike u železniku sdcu gvožđe i granitne kocke fike fike ko puter i sad se Ijudima produžuje život jer su oni to ranije sekli rakom pa da vidiš nove brusilice i glodalice što

smo ranije uvozili pa električne bušiiice i pneumatičke čeklće, ti gde čvrknu i ргоvrte tu je razdrmana i proburažena utroba a deda kaže gde je to bre pokažl da vednemo a ujka jova kaže moš da vidiš ргvog maja u povorci al izbegavaj da posle ne sanjaš. Priča ujka jova o našem velikom rotacionom kopaču što na melioraciji zemljišta zamenjuje bataljon radnika i kaže zamisli bre pajo jedan kopač osam stotina Ijudi, dva kopača iljadu šes stotina, tri kopača, mozak ti se zavrti od silne rotacije a deda kaže vidim ja jovo da se tebi vrti u glavi a mudar stari svet ne kaže badava ko lakše ide brže stiže a ujka jova kaže vidim gde ste stigli. Ujka jova nabraja karpovljev vibrator što dvaput brže vibrira nek čuveni člkaški pa nove kaplanove turbine litostroja pa končarevske generatore i transformatore što transformišu i struju i način života pa simens martinove peći za Uvenje čelika a kaže napravili smo i prvu šuplju osovtnu za pržnu peć a deda kaže šta vam vredi kad je šuplja a što se faiite da fibrikujete domaće durbine i furune kad su to kaplarove simensove i martinove a što kažeš da kosanćim menjate način života izađi pa pogledaj na sve strane ide svet u kafane i bioskope, pozorišta pa i u drkus i na trke, slušaju radio čitaju novine i vole d imaju lep stan i dobar ručak, šta se tu izmenilo kad su i pre tako živeli Ijudi a ujka jova kaže al koji. Utom dođe voz s babom i deda je za dobrodošlicu izgrdi što je tolko dugo čeka pa mu jova čitav sat puni uši s neke degeneratore i dušu mu glođe s njiove glodalice a baba posle priča da je te noći deda brmco ajoj ne daj stano oće da me zgnječe ko bubašvabu a posle se demja joj nemoj da mi sečete vrat a ja mu nako bunovnom kažem nemoj ti da laješ na zvezdu pa se ne boj za vrat al on pominje sve neke darkine makaze, čini mi se šiša ga neka berberka. NIJE KOME JE REČENO...

Haio P ki't '! Jes! 3i z ’ v./ jai pošiljkoni oružja? Jesmo, jesmo, baš vam hvalai

Jeste da jeste, ali nije da nije

Objavl lljepo „Borba* da je Industrija metalnih okova iz Sombora proizvela 6.000 katanaca koji se ne mogu upotrebitl kao katancL АН uprava ovog preduzeća pročeprka po svojim lagerima i nađe najbolji katanac (jedan od onih koji su prije rata stavljani na usta) i kaže; Ne može to tako! Jeste da jeste, ali nije da nije. I pošto spomene uvredu, član 10 Zakona o štampi, uprava pokuša da stavi katanac u četiri razdjela. Ovakp otprilike: 1) Istina je da je preduzeće proizvelo seriski izvjestan broj katanaca koji su se pokazaii kao neispravni („Jeste da jeste"). АИ nije istina da se 6.000 katanaca iz ove pokvarene šerije ne mogu ni upotrebiti nl preraditl, već je istina da se svi ovi katanci mogu popraviti („nije da nije“). 2) Jeste da šteta iznoai nekoliko hiljada dinara, ali o nekoj sumi od sto hiljada nema ni riječi. 3) Sto se tiče navoda da je kvalitet proizvoda loš, ni to nije istina. Jer kontrola je postojala („Glavna direkcija metalne industrije je u vlše mahova, povodom reklamacdje kvaliteta katanaca, skretala pažnju upravi preduzeća na ovu stvar.“) Ali šta )e tu uprava kriva? Ona je proizvodila loše katance zbog toga što nije kontrolisala kakvl se katanci proizvode. Da je to kontrollsala, pa đa su katanci loši, ajde-de. Ali, brate, nije kontrollsala, i sad nju za gušu!... 4) A što se tlče tvrđenja u ~Borbi“ da je uprava misllla da rasproda te katance pa da poslije zaturi trag na taj način što će promijeniti ime preduzeća koješta! Ko bi mijenjao ime preduzeća zbog tričavih б°/» godišnje proizvodnje! Zato ona sa gnušanjem odbija... 1 tako dalje. A kako bi lijepo zvučalo da je napisala: „Dosta jc bilo! Nećemo više proizvesti nijedan loš katanac!“ Ali, eto, nije... Cak i ovaj katanac kojim je trebalo da se zapuše usta štampi bio je slabog kvaliteta. PRAŠUMA

Akcija za pošurnljavanje u Niškom srezu napreduje odlično. Dosada je pošumljeno toliko prostranstvo da se stabla mogu na prste izbrojati.

CUPKANJE POD BAGREMOM

Po propisima Niške dječje poliklinike, sva djeca moraju biti zdrava. U tom smislu je i udešeno da čovjek ne zatekne tamo nijednog ijekara kad odvede djecu na pregled. Ali zato postoje Ijubazne sestre: Dijete ostavite ovđje u čekaonici, a vi morate napolje! Како?! Zar na ovu hladnoću? Eto, tamo pod bagrernom čeka još puno Ijudi, pa možete i vi. A ~pod bagremom' 1 cupkaju Ijudi od hladnoće, prosto kao da igraju bećarac. Poslije dva i po sata donesu vam dijete. U redu! Dijete vara je zdravo! E. baš vam hvala! Nego, da li biste sad meni dali nešto za kijavicu što sam je navukao čekajući pođ ovim vašim bagremom? 23 DECEMBAR 1948