Ošišani jež

ЈЕЖЕВА ШКОЛА

Да ли ће се ова двијехиљадита година бројати као последња у старом или као прва у новом миленијуму по мени није од неке веће важности. Мислим, далеко је битније што ће она и у једном и у другом случају битн у знаку великог јубилеја, 65 година излажења "Ошшпаног јежа". Шест и по деценија јетко и са подсмехом, духовито и са помало ироније и сарказма жестоко и бескомпромисно и без пардона ударати по злоупотребама властн и другим друштвеним деформацијама, људскнм слабостима и манама, похлепн и неправди, није мало а није било ни лако. А ефекти? Па стање је не много горе од почетног. Увећао се број и ала и зала. А све је више и смијешног. Озбиљног, што се каже ни у плећа. Оћу да кажем данас је конкуренција много већа. Ево узми за примјер политичаре. Може ж ико данас бити толико смијешан као наш политичар? Не, да јебе оца. Или, рецимо Скупштине Црне Горе, Кад је она у засиједању улице опусте. Све се згрне поред телевизоре и ужива. Ту, што рекао посланик Драган Копривица, имате све. Од дјечијег позоришта до позоришта апсурда. Ту и лежи објашњење што Црногорско народно позориште на свом репертоару нема комедија. Из свега овога није тешко закључити да данас није нимало лако бити хумориста и сатиричар, Хљеб који они једу има бар осам кора. Јежевци се на то много не обазиру, гурају из битке у битку, У једној противник побиједи, у другој они изгубе, У томе и видим наду да ће прослава овог јубилеја бити помпезна. Мислим, ми смо и стекли славу прослављајући изгубљене битке. Размишљајући о томе, у сјећање надолазе први моји

сусрети са јежевцима. Било је то прије 13 година, послије смрти сатиричара Вука Безаревића. Жеља нам је била да се једном књижевном вечери одужимо пријатељу и другу. Вуко се огледао у више жанрова, али је највише постигао у сатири па смо сматрали нормалним да учесници те вечери буду хумористи и сатнричари. Припремали смо се и све је текло по плану, све до дана одржавања вечери. Управо до њеног рекламирања. А ондаху услиједила негодовања н протести. 'Тдје ва.м би памет? Човјек се у гробу шје ни охладио,а ви приређујетенеку смејурију". Увече сала препуна. Људи дошли нз поштовања према Вуку.У првом реду породпца у прнини, остали ћутљиви, потиштени. Као на комеморацији. На бини велики портрет и афоризам "Тешко је промијенити моћ навике а нарочито навику моћи". А онда: "Сад је и највећој будали јасно како смо ми пишајући уз вјетар усрали мотку" (Душко М. Петровић). "Наш Сибир је имао медитеранскиу климу" (Милован Вржина). "Ја радим до три. Један, два, три и одем" (Радивоје Бојичић). "Паметнији попушта живчано" (Миленко Пајовић). "Шиптари воде рачуна о националним особеностима. Србима јебу мајку, а Црногорцима оца" (Алек Марјано). И тако редом пуних деведесет минута. На крају људи орасположени, задовољни прилазе гостима, честитају и захваљују. Мртвима слава, поштовање и захвалност. Живот се живи за живе, Тако је почело наше дружење које ево траје и дан данас. Договорено је да то дивно вече прерасте у сталну манифестацију и она је и зваиично стартовала већ идуће године под називом

Дани хумора и сатире "ВУКО БЕЗАРЕВИЂ".Траје већ 12 година и на њој су се, поред поменутих, пљеваљској публици представили и многи други познати ствараоци: Лола Ђукић, Матија Бећковић, Душан Ковачевић, Милован Витезовић, Жарко Ђуровић, Александар Баљак, Растко Закић, Драгутин Минић Карло. Новак Килибарда, Радомир Рацковнћ, Драган Копрпвица, Момир Војводић, Енвер Мехмедбашић, Раша Папеш; драмски умјетницн Павле Минчић, Миша Јанкетић, Рада Ђуричанин, Драгица Томас, Лапило Лазовић. Горица Поповић, Светлана Бојковић, Марко Николић, Горан Султановић, Петар Божовић, Аљоша Вучковић, Даница Максимовић, Љиљана Драгутиновић; карикатуристи; Никола Рудић, Шпиро Радуловић, Слободан Обрадовић, Брислав Станковић Стабор, Лука Лагатор, Дарко Дрљевић, Горан Ратковић, Владо Волаш; пјесници: Драган Лакићевић, Добрица Ерић, Дагомир Брајковић, Драган Колунџија, Вукман Оташевић и много, много других умјетника стваралаца. Пуно младих хумориста и сатиричара овдје је добило и

прва признања: Гојко Божовић, Ранко Пивљанин, Александар Сојадиновић, Горан Докна, Драган Огњеновић, Сенад Хонић. Отворен је Музеј хумора и сатире. Обновљено издавање листа "Типар". Установљене награде: Типар - сатиричару године, "Вуко Безаревић" (за причу), "Ристо Пејатовић" (за карикатуру, "Младијеж". Сваког јуна Пљевља су стјециште људи искричавог духа. Гости се из Пљеваља враћају задовољни. Не висином хонорара, него гостопримством и срдачношћу. Један од њих, берберин из Никшића, сад већ почивши Мића Мргудовић, одушевивши публику оним карактеристичним хумором, који се рађа у бријачницама и сам одушевљен и импресиониран оним што је доживео, дошао је код.благајника, извадио новчаник и питао колико ово задовољство мене кошта. У Пљевљима је прослављена шездесета годишњица "Јежа", а биће прослављена и ова шездесет и пета. Ако је "Јеж" високошколска институција хумора и сатире, онда је у Пљевљима њено истурено одељење.

Драго БОЈОВИЋ

Карикатура

Драган РУМЕНЧИЋ