Ošišani jež

ЛЕПША ПОЛОВИНА ЈЕЖА КОМЕ ЈЕ ДО СМЕХА

Свјетлана РАШИЋ

Познато је да мрак настаје кад се земља окрене наопачке. Иако нас ништа не може изненадити, ова појава нас је ономад затекла сасвим неспремне. А лепо су нам говориж да се овде прерано смркава. Нивни, веровали смо да су ноћ и дан прнродне појаве, а нарочито ноћ, која понекад има тенденцију да прерасте у мрак. Док појединци, који игноришу све што је небеско, нестрпљиво питају када ће већ једном да сване, искуснији познаваоци појаве њмају нешто конструктивинији прилаз, указујући на неограничене могућности које ово трпно стање нуди. Рецимо, у мраку можеш да радиш што ти воља. Нико ти не види лице. Зграоиш све што ти под руку дође, како спреда, тако и отпозади. Ту ни сиротиња не остаје гладна. А све весело, па терај, до сванућа ако га дочекаш. Јер, без мрака нема мерака. А из сваке љубави, па и овакве, мора нешто да се изроди, колико због наталитета. Будући да смо, долеотписани, такорећи незванични шампиони у овој дисциплини, нормално је да нас има колико нас има и да понекад правимо гужву. А где се гужва, ту се и цепа. У овом шлингерају нарочито је осетљива историјска нит, јерје не можеш развлачити и натезати као обичну метафору. Обично пукне у најгорем тренутку. ПласираЈући се у последњем колу, од милоште названом "моравац, у финале првенства Балкана у слободним борилачким вештинама, за противника смо извукли оно што се не извлачи без велике нужде - фаворита Лиге за вечни мир. Факат смо добили и што нисмо тражили, али штаје - ту je. Тако нешто се мање-више очекивало, а понегде и Једва чекало. Пролеће ie отпочело с кишом... Пројектила, јебем им пројектанта(!), црвених, белих, жутих, свакојаких профила и анфанса, а најчешће безличних. Видљиви и невидљиви, али кад ти ra спусте осетиш до јаја, ма колико рекламирао фриго-имиџ. Решила ала и врана да урнише гологузи народ и поштене народности, па ти не да да дишеш. А и српска труба с Косова почела да тули, док Саксофониста разваљује децибеле да би и Бетовен мртав хладан од њих поново оглувео. Пролеће је, а о врбопуц ни да се очешеш. Само да паднеш у криптодепресију као Трноружица. Па нека се навата паучина кад je дотле дошло. А све то због новог белосветског поретка. Што мораде да крене из наше авлије?! Зар није доста што стојимо постојано кано клисурине, мирни и достојанствени као шаруље на ливади. Само да се сликамо. Нас су нашли да утерују у ред? Па, ми ћемо се очас унередити, заинат. А да ћемо да најебемо, како год окренули ствар, било је јасно као звездана им ноћ. Загустило. А кад мени загусти, па ми пукне пред очима, дође ми да одмах водим љубав, а не рат. Ваљда што ме све около подсећа на ОПО. Само што не пукнем као пренапрегнути бетон.

Е, па неће моћи, ускликнем ја с љубављу у свом реалпатриотском заносу, унаточ и упркос неправедним и ничим изазваним санкцијама. Апсолвирала сам ја поодавно ту вашу жваку о људским (и приде женским) правнма, још у доба Де Иуре. А обашка што ме штити Женевска конвенција, мада ни презерватив није наодмет. Спремна сам да лично сносим не само последице, него и консенквенце. Сирене упорно раде свој посао, ја свој. Не да ми се никако да им ухватим фреквенцију. Да ли је у питању оштећен слух или само мозак, не зна се поуздано. Један Д-мол ме још увек развали, док овај музички правац не знам где да сместим. Можда у хард-рок, пошто после дате интонације углавном рокају. Или у хеви-метал, зарад челика који нам свакодневно изпоручују ваздушним путем, систематски кршећи савезне царинске прописе. Само мрски непријатељ и агресорски алијансер може од оваквог раја да прави пакао. Док си реко "кашикара" оде све у мајчину, а понешто и у стринину. То не зна где тера, Онако ограничен, питаш се где су границе свему томе. Окренеш се мало удесно - пропаднеш у комшијин ентитет. Пробаш лево, пропаднеш морално. А некако мораш да се наместиш да те не жуља. Покушаш да се опружиш у рођеном кревету, а малић ти се окваси већ око Боке (боцца - итал. уста, прим.аут.) А, богами, и оно што је остало од државе, рођени отац не би могао да препозна. Да га јебеш. Видим ја, нема ту више хлеба. А и мотике су већ одавно на неплаћеном. И као што не рече мој предводник, сваком добронамерном грађанину, а нарочито сељаку, потребан је водич кроз сопствену земљу јер су због ембарга и слепцима, до даљег, укинути штапови. Корачамо тако, бауљајући у светлу будућност. Чујем вас већ како ламентирате; "историја се понавља". Камо пусте среће! Али, не вреди да се лажемо. Факат се некад дизало, без неке. А имало је и шта да се дигне. Данас су друга времена. А и други су људи. 0 женама да и не причам. И није тачно да је баш све разбијено. Остао је суд времена, макар био и ноћни. Бар да се олакшамо. Што се тиче улоге моје у дотичној светској револуцији, слободно ме питајте, Бићу отворена као пред порођај, Верујте ми на реч; нису увек за све криви други. Већ први. Као ветеран преминуле сексуалне револуције, тврдим вам да само прави ставови дају жељене резултате. Било како било, не повратило се. Будући да од свих расположивих жанрова хорор најмање готивим, чврсто одлучих да мазнем улогу у неком бољем филму. Без пуцања и певања по мостовима, молим.