Ošišani jež

Удружење добровољних давалаца интервјуа

(Излагање академика Проф. Др. Часлава Шупковића; стенограм)

Уважене колегинице и колеге! Драгн гостн! За не>тl}'ћене на овом уваженом скупу, нзнећу неколико основннх података до којих сам дошао истражујући генезу средше у коју сам одлучно да се запутим. Дакле, ако је веровати предању, Тантажја је миленијумима иза Терцијара била истурено полуострво у Мртвом Мору, које je тек Посејдон одвојио од континента да бн, претворивши га у архипелаг од шест острва, на највећем од њих усамио своју супругу Амфитритину, богињу склону властољубљу, сплеткама и ленствовању. Насупрот легенди, у средњевековној картографији Танталија слови као архнпелаг кога мисионари и конквистадори треба да избегавају због непогодних обала и домородаца спремних на свакојака непочинства. Наравно, тадашње наутичке атласе треба тумачити са зрном сумње јер су их правшш колонизаторскн испичутураши, по налогу својих императора и конзула, заокупљених дворских развратом и баханалијама. Тек у новије доба, признавањем археологије за друштвену науку, сазнајемо да су танталска племена била патријархална и веома, веома гостољубива. Бавила су се земљорадњом н сточарством и бнвствовала или у земуницама раштрканим по низини илн у пећинама по неприступачним врлетнма. Повремене најезде освајача на Велику Танталију, оставиле су трагове своје културе и вандализма, али нису имале битан утицан на начин живота острвљана. Социолози не оспоравају штикогрудост, човекољубље, марљивост и остале врлине Танталаца у епохн првобитних заједниа, али се опасно гложе око узрока данашњег жалосног стања у Великој Танталији. Да не бих пореметио свечарску атмосферу уваженог аудиторијума, овом пригодом ћу изнети само једноод безброј опречних тумачења танталског неславног преображаја, из вишетомне повесннце острва зараслог у трње н папрат. Судећи по избледелим записима непознатог летописца, може се поуздано утврднтн да су кротка танталска племена зачела прве међусобне кавге приликом изградње првих настамби

од ћерпића и постављењем првих међа око својих иметака. Током ренесансе, подстицани од својих жена на легалима од кукурузовине а потом, из потаје или са безбедне удаљености, од стране локалних вођа, вратоломних беседннка и поборника немилосрдних обрачуна са пноверцима или саплеменицима са друге надморске виснне, Танталцн су бесомучно кидисали

једни на друге, што их je умало довело до истребљења попут Хазара. Чак и у временима континенталннх крвопролића за остварење империјалних циљева тамношњих психопата, острвљане-међаше зла коб није остављала на миру. Срећом, у једној од белосветских ратних ујудурми, у танталском архипелагу се ненадно обррео тајанствени илузиониста, Тудуп из Нигдине, који је, уз вешто коришћење ратне пантомпме и нешто натуцаних реченица,

за пар година успео да острвљане помири и призове разуму. По окончању ратних дејстава, самозвани танталски вождови су незнанца усголичили на трон као Тудупа Првог, прогласивши ra, акламацијом, за врховног врача и доживотног опсенара. Поучени мудрошћу својих бивших сапатника, марљиви танталски неимари су прпонули на градњу велелепних здања диљем архипелага, намењених Тудуповом обављању одговорних државшгчких дужности: свакодневне ауднјенцпје са кредиторима, гозбе са оданом племенском властелом као и повремени одстрел дивљачи и неистомишљеника. Било како било, иако данас остврски исторпчарн, зависно од потреба, дају контрадикторне оцене о Тудуповој владавпнп, неоспорно је да је Танталскп Архипелаг бпо, такорећи, светионик слободе н напретка за чптаво подручје југопсточног дела Мртвог Мора, све до ухлета Тудупове душе у небеска пространства... Дакле, чим сам прочитао на екрану компјутера да ће Клуб пздавача Вечитог Сановнпка и Сезонских Закона из Велике Танталије, уместо хонорара за моје тамношње гостовање, упутити нашем удружењу седам шлепера рото-папира у впду хуманитарне помоћи за шпрење слободарских мисли, а мени лично комби са две тоне банкпоста формата А4 за окончање неколпко започетих романа, збирки лнрских песама, философских есеја, превода антпчких великана духа, препева злехудих поета, прпча за децу и упутстава за разумевање мога таротстваралаштва, сместа сам се латпо тастатуре; - Долазим са младом супругом. Шаљпте хеликоптер и обезбеђење. Академик Проф.Др. Часлав Шупковић, почасни конзул љубитеља загонетарства. топ-модел компаније за производњу лулу п члан Крунског Савета. Водитеље вечери: (Чаславу) Опростите! (публици) Тоалет пауза!

Драгиша КРУНИЋ

ЦРТАНИ ИНТЕРВЈУ

ШПНРО РШАОћИК:

28