Ošišani jež

Профајлер

Платио сам лоповима да ми врате аутомобил, јер се у Србији добро добрим врађа! Чули смо за стогодишњи рат. Али за нас ниједан рекорд није недостижан! Издао бих национални интерес. Кад бих га знао! Ја сам политички кратковид. Не видим опозицију у Србији! Ја живим у Србији. То је доказ да човек на све може да се навикне.

Фудбалска репрезентација Југославије данас неђе играти у најјачем саставу јер су се стандардни репрезентативци. опоравили од повреда! Народ је вођи на тренутак окренуо леђа, што је он зналачки искористио! Неки министри у српској влади немају факултет. Али зато имају Универзитет! Сви наши функционери на посао иду службеним аутомобилима. Далеко им лепа куђа!

Брјан ЉУБЕНОВИЋ

Карикатура:

Боро МАРКОВИЋ

КОЛУМНИСТА

Како изгледа типичан српски колумниста? Прво, спољни изглед: средњих је година, често носи браду, пуши на муштиклу од дрвета из свог родног краја (они софистицирани пуше на лулу), има плитке мокасине и беле чарапе, лењинку од црне чоје и кожну "комесарку" преко рамена, и мало дужи нокат на малићу леве руке. У реверу значка и пар хемијских оловака у горњем џепу... У торби агенда са знаком неког конгреса и згужвани папир од бурека. Ручни сат - дигитални. У последње време, виђају се и са мобилним телефонима. Пије ракију или шприцер, уз гратис јело. Милији му је нож од виљушке, а пепео тресе у тацну од кафе. Стално нешто записује.

Нешто врло значајно. Стил није мењао од времена кад је био извештач из Савеза синдиката. Кад је надахнут, употребљава стилске фигуре као што су: патриотске снаге, обнова и изградња, плус развој, миротворна политика, врховни командант, храбри припадници снага безбедности, млади су наша будућност, најдемократскија земља на свету, достојанствен и непокоран народ, дух НОБ-а, часни субноровци, раст производње, хероји обнове...

Кад устане на леву ногу ( а обе су му леве, као и половине мозга) онда јао мајци разним негативностима и негативцима. Ту се стил не мења, али фигуре су друге :страни плађеници, издајници, помагачи НАТО снага, заведени студенти, неспособна локална власт, монструозни светски поредак, злочиначки блеровци, клинтоновци и други, фашистичке организације студената, сујетни лидери опозиције, фрустрирани изроди, Мадленини рукољупци, срамота српског

рода... После тога, ослушкује. Не глас читалаца, веђ глас одозго. Кад га похвале, маше репом. Према народује строг, али правичан. Народ дели на леви и десни, уме да броји и преко величанствених сто хиљада патриота и занемар- љиве шачице издајника. И да, како он каже ставим тачку на И, и завршим његовом омиљеном завршном реченицом: Ако је и од мене, много је!

Др. Миниђ Карло

10