Ošišani jež

ШАМПИОНИ

Курчење је некада било само сеоска спортска дисциплина. Поређали 6и се сеоски младићи на каквом тајном и скровитом месту, због пристојности, и премеравали своје мушке алатке, док не одреде победника. Победник би био уважаван и цењен као главни мушкарац у селу до следећег првенства. Мало по мало, како су пристојност и стидљивост губиле у свету своје вековне позиције, а постајало свеједно шта се показује, шта скрива, дошло се најзад до тачке да се веК могло без зазора организовати велико такмичење у овој новој и атрактивној дисциплини. Прво планетарно првенство одржано је у Београду, јер смо, штироком и добро орга- ј низованом дипломатском акцијом, како то * само ми умемо, успели да наметнемо став да је оваква врста такмичења поникла у нашим крајевима. Стигли су шампиони курчења из многих земаља. Телевизија је дочекала своје звездане тренутке. Уприличен је медијски спектакл дотад невиђен на светској сцени. Американци су се сматрали главним фаворитима, пошто је њихов председник учинио много да се вековима спутани комад мушког тела усправи у јавности, да такорећи пробије лед пуританизма и морално-политичке подобности. Само такмичење је трајало дуго, јер се сваки учесник трудио да свог пулена прикаже у најбољем светлу и са свих страна. Али неТемо о детаљима, које су много верније забележиле за будућност камере светских телевизија и илустрованих ревија.

Говорићемо једино о финалу, до којег су доспели само они чији је мушки накит допирао скоро до колена, или Pj негде приближно. Победио је, на велику

радост одушевљених навијача, наш представник, који је у финалу надмашио самог себе и учинио да светске велесиле извисе у последњем и одлучујућем тренутку. Истини за вољу, у предтакмичењу се није могло предпоставити да ће баш наш бити тако убедљиво први. Али он је, када је било најважније, потегао своје тајно оружје, напрегнуо све снаге (које се, што се каже, крију у нашем народу), и док су други свој максимум досегли ту негде око колена, он је, дакле, уз френетичан аплауз, треснуо курцем о ледину! Овацијама не беше краја! Овакав успех опевали су сви надлежни фактори, институције и медији, као нашу највећу али заслужену победу. До следећег првенства ми ћемо носити шампионску титулу, а победнику уздигнуте главе, чему се није чудити, окачен је, поред златне медаље, и орден заслуга за народ, за народ из којег је славодобитник поникао. Да попиздиш!

Растко ЗАКИЋ

Карикатура:

Петар ГУГЛЕТА

24