Ošišani jež

Г орка сећања*

Кр а Ј једне и почешак друге еиохе са сшарим Ошишаним јежом

Једанаест зима нашег незадовољства

Душко М. Петровић

М, Крстић

М.П.Новаков

1. Пре десет година, живот је овде био много мање овакав, неупоредиво мање, иако се већ назирало где би нас све, зашто и како, могла одвести онолика економска и пожтичка затвореност, самодовољност социјалистичких репубжка и осиона бахатост републичких кабадахија друге Југославије. Политички плурализам рађао је, пре свега, странке с националним предзнаком, понегде би се омакла и понека демократска, а на оне лево оријентисане партије старији су гледаж као на гаранцију да ће све остати по старом, а млађи као на комунистичко пресвлачење у социјажсте. Баш на свој Туциндан, 5. јануара те, не тако давне, аж итекако такве, 1990. године, Јеж је поново постао Ошишани, поново је имао пуно име и презиме, поново се звао онако како су га 55 година пре тога крстили оснивачи, па му је и кретање по политичком животу тадашњице било доста олакшано - наликовало је времену пред Други светски рат, са свим сличностима (менталним) и свим разликама (пожтичким). Ошишани је шишао и лево, и десно, не бренујући никог. Најежени Програм Јебене странке се свима подједнако ругао, мада, ипак, мало више онима који су били једнакији од свих осталих, онима који као да су, непуне три године после Осме седнице, једва чекали да се с неким подеветају.

*Горка сећаља - амаркорд

(1990)

(1991)

6