Ošišani jež

Левичање свега постојећег, опет

Душко М. Петровић

тридесет пет година титолитарног режима (са повременим левим скретањима упркос песмици ”Ми ти се кунемо”), седам година црвеног многобоштва на свим нивоима (кад се знало да сви пију, а да само будале плаћају) и тринаест година свакодневног утицаја ултрацрвених зрака на го и бос народ (а народ је баш због тог ултрацрвеног утицаја и обосио и огологузио), па плус педесетак бати (у којима се није знало је л’ се закаснело ил’ се, на против, преуранило), па два пута плус оклевање и натезање (од чега би требало одбити само време кад луд збуњеном ради оно што му је одувек радио), па Гl7 плусквамперфект (као незаобилазни субјект у сагледавању објективне стварности данас и овде и, како у земљи, тако и у иностранству) - наша црвена ултралевица је средином прошлог месеца коначно напустила теорију беспоштедне критике свега постојећег (теорију која никад и нигде није заживела) и прешла на joiu беспоштедније величање свега ностојећег, тј; на левичање (које је и до сада постизало највеће успехе у развоју и напредовању, како личности на положају, тако и безличности у карактеру)! Левичање свега постојећег је, дакле, само променило објекат левичања (ћресалдумило се, тј. са споро силазећих левичара, левака, левурди и левичке прешло на десничарс, десничке, десничиће, центристе и умерене умерењаке) и '4a врло кратко време узело толико маха (маха-ха-ха-ха!) да се многима чини да је увек, одувек тако било. То левичари и друг који је и председник Србије, и други друг, који је новоизабрани председник владе те исте Србије, не може и неће збунити наше левичајнике свега постојећег; они из свег срца (које више није на левој страни онолико колико им се то некад чинило, не чинило, на месечинилишту) и из све снаге најискреније левичају само и искључиво; све што' долази од ДОС-а и његових доскбка и доскочица, од ДОС-з и његових доследности, достигнућа, достојности, доступачности, па чак и најобичнијих.досетки, а све у желш да се постане досељеник, тј, да се некако убаштра у-тај ДОС, па макар и као највећи и неизлечиви досадник. - Ти му затвориш врата за ДОС, а он улети кроз виндоуз!

Пише писма уредништву свих новина и има разумевања за све, па чак и за оно што није смело ни да се помисли у његовом присуству, а камоли да му се гласно помене - док је био оно што би да опет буде. На улици се јавља свима које макар онако из виђења зна, с виђенијима се.срдачно рукује, а кад највиђеније скрљапи да љуби и балави - само ћорав не види да му се подаје и потура; море, и потурица би био само да се после негде на високб намести. Где год će какви окупљају (око било чега, може и око најпростијег пасуља) ето га, с темпираним закашњењем - да сви виде како се са свима здрави, како је са свима добро, боље, најбоље, како је на јеби-си-мауер... Мљацка, пљуцка и прдуцка. Утакмицагизложба, прирсдба, позориште, концерт - све може, ако ће доћи неко због кога би и он дошао, па да се лепо поздрави и поприча (шапат обавезан, одело и кравата нису), па да се све то још и услика... Ихааа! Не сме се пропустити ни једна једина прилика за левичање свега постојећег! Док се не.постане ДОСтојник, какав-такав. Мали проблем би могло да буде то што се таквих већ сада накупило толико да немају сви ни где да седну (а тек да заседну), али превазиће се то брзо оснивањем Основне организације левичајућих у ДОС-у ("Левичари евег ДОС-а, уједините се”). Хоће, не бој се. Они који су простим јуличењем успсли да чак и од голуба направе птицу грабљивицу, успеће, вала, да и ДОС учине иедоследним. Далеко било.

Карикатура:

М.Каличашш

9