Ošišani jež

када га је Спасетов кер покушао да угризе за ногу, вепар га је наглим покретом оборио и притиснуо, овај је заскичио жалостиво, вепар га је распорио, снег се обојио крвљу. Спас диже пушку и пуца - први пут, други пут. Вепар се сурвава на снег, котрља се по земљи, поново скаче на ноги и јуриша на ловца с таквим бесом и мржњом да Спас не стиже да поново напуни двоцевку. Покушава да се сакрије иза једног дрвета али црна звер је за неколико секунди код њега, обара га на земљу и ломи му ногу. Спас вади свој ловачки нож, спреман да се брани од рањене и разјарене звери. Дза хитца су ранила вепра и он је сав у крви. Убрзо се вепровој и псећој крви придружује и човечија, - веприна је завртела Спаса као чигру, наносивши му нове ране. Друга двојица ловаца гледају драму, али не смеју да пуцају, да не би убили друга. Па ипак, мора се рескирати, чују се два пуцња, а затим јошдва.

Вепар пада мртав. Ловци полажу у једно ћебе настрадалог друга и носе га до џипа. После тога ће се џип вратити још једном да узме и вепра. Спас има сломљену ногу, сломљену руку, три напрсла ребра поцепано уво и многобројна унутрашња крварења. Стављају га у гипс, зашивају. Враћа се да се опоравља код куће. Добио је лавовски део вепра. Седи са својим пријатељима ловцима за трпезом. Пред сваким је порција вепровине са киселим купусом. Спас не може да једе сам - рука му је у гипсу. Жена му отсеца парченце меса и ставља му у уста, он само треба да сажваће. Он жваће, а свеже зашивено ухо му мрда сладострасно. Пошто је отпио гутљај вина, Спас говори: -Ала смо удесили ту веприну, а? Ловци се смејуље, а жена му одлази у кухињу и плаче.

САН О СЛОБОДИ

одломак

и JL -Јкред два дана био сам на коктелу, много сам појео и приснио ми се доста ружан сан. Сањао сам да сам министарпредседник Бугарске, а не Иван Костов. Телефонира ми преизидент И поручује ми да се обратим нацији, а ја пошто сам први пут министар-председник и немам искуства, питам га: Шта да им говорим? О демократији у најширем смислу речи. Е, па, добро, ако треба. Долази телевизијска екипа, једна ме пудерише, друга поправља државну заставу иза мене, трећа ме брзо пољуби у уста, ја је гледам, згодна, насмејана. Стао сам пред камере И изјављујем:

-Поштовани грађани Републике Бугарске, вас притискају многе забране, које вам свакодневицу чине тешком. Забрањено вам је да тресете ћилиме са балкона, да остављате старе гуме на тротоару, да бацате поцепане мадраце по травњацима или да пластичне чаше од кафе или киселог млека бацате кроз прозор у двориште, или да завлачите старе крпе и празне кутије у ружино жбуње. Од сутра, све вам је то дозвољено! До демократије се не стиже забранама! Бацајте све што вам падне напамет и куда вам падне напамет, ви сте слободни људи! Другог дана гледам све што сам рекао постало је реалност!

Карикатура:

О. Локтев,

Украјина

31