Osnova i potka narodnoga prosvećivanja

10

нити ико над њима има првенствено право (патенат). Јер просвећеност, знање, умење, здравље итд. потпуно подједнако припадају свима народима и свима људима на земљиној кугли. И ми Срби имамо истоветна права на све ове благодати осталих напредних народа, само треба мало више да се потрудимо те да до њих дођемо и да их унесемо не само у све српске главе и домове по градовима, него и по свима селима, и најмањим засеоцима. Савез Земљорадничких Задруга за кратко време свога плоднога и корисног рада неоспорно је показао и доказао да је могућно учинити много добра својој отаџбини само треба гтети, сме, моћи џи умета./.,.

Интелигенцијо српска: хтедни, смедни, могни и умедни учинити своју дужност и ништа друго до само дужност! А дужност ти је да просветилш свој народ као што је и он чинио своју дужност и није жалио материјалних жртава док си се ти просвећивала. Народ је својим многобројним жртвама свих врста много задужио своју школовану интелигенцију, а права, и истински просвећена народна интелигенција треба, драговољно да врати зајам и достојно да се одужи своме народу за његова доброчинства која он никад није штедео.!

П

Свима је познато да је за ткање платна потребна, основа п пдшњка. Исто правило важи и за сва остала, многобројна и разноврсна ткива. Тако исто познато је

# У ова народна доброчинства долазе све основне, средње, више и стручне школе које се издржавају народним буџетом. Даље, многобројне државне, среске и општинске стипендије (благодејања) које се појединима дају да би се могли више школовати у већим државама и школама него што их ми имамо. И ове многобројне стипендисте које се налазе по висо= ким државним положајима треба да су захвалне своме народу и да чине све што могу (а могу много, само ако хоће |...) како би и он видео какве користи од њиховога високог школовања,