Osnova i potka narodnoga prosvećivanja

#74

којој се налазе сва природна земаљска блага и сви потребни извори за живот, за богатство и за здравље; он је потомак младе и јаке расе (порекло) од које је наследио најбоље здравље; он у основи није много лен и поврх свега тога он опет нити је довољно имућан, ни здрав, ни умешан, ни просвећен, ни напредан, нити пак колико треба обезбеђен и у својој данашњој малој и слабој кућици којој прете јачи ветрови са свих страна... Што он све то није има доста грешака и мана и до њега самога, али већи и главни део одговорности пада на оне којима је он подизао школе какве је умео и могао; за које је плаћао учитеље и професоре колико је више био кадар и од којих је један доста знатан део — после свих свршених школа у нашој младој и малој држави — слао у стране, велике и просвећене земље и којима је према својој могућности давао знатне стипендије само да би се они могли што више просветити и темељније научити. „А кад то буде било“, онда да и они њега што више просвете и отворе му очи у свима правцима и за све потребе у животу.

Па да ли су школовани синови Србије поступали онако како се извесно сам народ и надао, како је очекивао и како је требало да буде; да ли су они једва чекали да што пре сврше школе и да се врате у своју отаџбину те да се одуже своме народу на све могуће начине који ће му што више користити; да ли су се отимали да што чешће долазе у додир с народом да га поучавају и обавештавају у ономе што и он треба да зна 21!

Искрено, слободно, отворено и без страха и трепета говорећи, наша школована интелигенција нити

1 0 државним и осталим српским питомцима по страним државама у опште биће нарочито речи у „Светлости“ (органу Друштва за Школску Хигијену и Народно Просвећивање) чим се мало отаљају питања која, су такође горећа у нашој земљи.

ЦУј