Osnova i potka narodnoga prosvećivanja

16

свакоме народу основицу 'његове снаге ш његова видна напрешка. Сам пак народ давао је и трошио колико је више могао и на свој саншпеш и на своје школе. Али ни од свога санитета ни од својих школа није видео и дочекао оне резултате које је очекивао, а није зато што је начин њиховога рада на потпуно погрешној основи; што су главне старешине тих државних установа већином они људи, на које се подесно примењују речи славнога Мирзе Схафи: „Чујем клепет млина, алм брашна, брашна нема“... Тим старешинама као да се веома допада глас узалуднога и празног млиновог клепета, а што народ од свега тога воденичног клепетања није имао, нема, нити ће скоро имати стварне користи, то се њих као да мало или нимало тиче!... Њима је у тим државним воденицама „прилично“ лепо а осталима ван млинова ако није _ лепо, нека се сами помуче да буде боље. Они су бар у већини... > О

А кад наш народ овако оскудно стоји у својим основним и најосновнијим потребама (здрављу и писмености),“ онда није тешко предетавити и утврдити да он исто тако недовољно и рђаво стоји и с осталим потребним знањима као што су: знање о подизању, грађењу и уређењу здравих кућа и обиталишта у опште; припремање и готовљење довољне и здраве хране; израда доброга, топлог и здравог одела; итд. итд. итд. Народ српски дакле не пати ш не страда од немања материјала за оно што му треба, него од незнања, неумешности им мевештине.“ Он има најбољу земљу у

1 У ово двоје, (и ако се то подразумева кад је реч о здрављу у опште) требало би не сметнути с ума питање о води за пиће у целој земљи. О њој би требало да се што пре постара сама држава и о свом трошку подигне здраве кладенце по целом народу и да их исправно одржава. Тада би се смртност нагло смањила.

2 „Од невешта и гора плаче“, вели народна пословица.