Osnova i potka narodnoga prosvećivanja

луна Желовић | БЕОГРАД

'Шшка Сејоме

ба, лице ; филантропија-човекољубље |. Фтва Врућ А са, нашега народа нерадо слуша стране речи а још мање их разуме или ако их и разуме, то је обично наопачке и обрнуто. Лекарима су добро позната народна изговарања страних речи: „трубекулоза“ (туберкулоза); „Вуленција“ (инфлуенца); „пириода“ (периода); перација (операција); Др. Шлага (Др. Шрага) итд. итд.

Према досадашњем искуству Друштва за Школску Хигијену и Народно Просвећивање, у најпрешнија, најкориснија и најподобнија лица за народна обучавања и предавања долазе на прво место лекари, јер наш народ ипак највише цени своје здравље; после лекара долазе инжињери, пошто народ увиђа велику корист од добрих путова и здравих кућа; на треће место долазе пољопривредници; после њих долазе учитељи, свештеници, професори итд. Све што ови сталежи говоре, народ их радо слуша, само што се они (школовани људи) врло слабо одазивају овим радовима из разних узрока или због још недовољнога, броја. Учитељи, свештеници и професори у већини су од свих школованих сталежа, али 7590 од њих обузела је политика и партија те су тако досад и они много занемаривали овај важан културно-просветни посао на добро наше Отаџбине. Надајмо се да ће бар одсад и они увидети где је и у чему спас нашем народу и нама свима.

3. Где да се држе тпребавања 2

Питање, где да се држе и врше предавања за народно просвећивање, врло је важно. Од како је Србија, ослобођена од туђинскога притиска ниједан наш дрожсавнић није никад мислио о овом питању. То се најбоље види по народним школама које су мале, ниске, тесне и нечисте. Да је досад и један министар просвете ми-

8