Osnova i potka narodnoga prosvećivanja

44

лести према науци бесмртнога Пастера производе разни кужни (патогени) микроби.1 Научити људе како у коЈјим приликама да се чувају од микроба значи научити ит да избегну многе и многе опасне болести за њиг и њихову децу. Ту долазе: дифтерија, шарлах, тифус (врућица), велике богиње, заразно запаљење мозга, туберкулоза, колера итд. итд. Неће проћи много времена, кад ће се улога лекара сасвим изменити: уместо да трчи ц помаже болном им болешћу савладаном човеку, он ће трчати ч поучавати људе како да очувају своје шело да болестима не подлегну. То ће се постићи поукама о бољем неговању мале деце; о неговању човека у опште; обавештењима из опште, школске, породичне, физичке и психичке хигијене ; борбом противу туберкулозе, барске грознице, алкохолизма и тровања оловом (по штампаријама и радионицама); поуком како ће се човек одржати здрав и снажан; једном речју већа је лекарска заслуга стречим човека да не падне (болестан) него ли талога дизати ч лечити. Декарт је лепо рекао: да помоћу медицине човек постаје мудрији и способнији. Али је исто тако истина да човечанство мора тедешти ба се мудрост ц способност распростру ма што већи број људи. С тога хигијенске истине и медицинска и хигијенска знања треба распростирати што се више може (РгоГгеввепг Гападоцгу).

Ако је предавач учитељ, свештеник, професор, инжињер, пољопривредник итд. онда сваки од њих има своје нарочито поље рада. Може се отпочети од ширења писмености па ићи све даље и даље до већих

1 Микроби, бактерије, мијазме, гљивице итд. биљнога су порекла. Голим се оком никако не могу видети, већ се морају микроскопом („увеличавајућим стаклом“) неколико стотина, и хиљада пута увеличати да би се видели.