Osnova i potka narodnoga prosvećivanja

52

и поједини људи који се баве политиком и припадају извесним партијама али под том погодбом : кад су као изасланици Друштва за Ш. Х. и Н. П. на раду на народном просвећивању, онда њихови партијски и политички програми морају умукнути и они онда ни једном речју не смеју агитовати ма за какву партијску политику до за полштику тиколске тигијене и народнога просвећивања. 'То треба да буде знано и познато од свих и свакога. А свако друкчије поступање или мешање рада на народном просвећивању с тежњама. и радом политичких партија не само што не би дало повољнога успеха у народном васпитању него би баш за њега било од недогледних рђавих последица. Орпска, школована интелигенција трошила је и своју и снагу самога народа пуних четрдесеш година на узајамне партијске препирке и луда гложења, па је тиме постигла жалосне резултате који су Србију снашли догађајима од 24 септембра 1908 на овамо.... Јалових партијских теревенки у Србији било је и сувише без икаквога повољнога и практичног резултата по народ и државу; крајње је време да се све вредне и подобне радне снаге удруже, споје и упуте хигијени, просвећивању и привређивању, тј. стварању јаке, просвећене

и моћне Србије! УП

закључци

Из свега што је овде раније укратко поменуто, могу се извести ових дванаест закључака:

1. Тачан, потпун и озбиљан појам о народном просвећивању и васпитању добивен је у Србији у ово последње време — а после значајнога рада Ов. Саве — тек од онда, од кад је покренуто и основано -(9Л—24/У1 1905) Друштво за Школску Хигијену и Народно Просвећивање чиј је символ: за отаџбину пером, живом речју, делом и добрим примером. Дру-