Osnova i potka narodnoga prosvećivanja

8

мању, васпитавању и каквом год просвећивању народа, тј. оних, за које је прошло доба редовнога школовања; оних који нису били срећни да се „у своје време“ колико треба школују и наоружају знањем за многобројне и тешке потребе у животу — није било ни речи. Народ је остављан самоме себи ч својој тешкој и из дана у дам све теожој им теожсој судбини у неравној им суровој борби оивота. Он је остављан код очију без очију, код знања без знања, код здравља без здравља, код морала без морала и код богатстава, у сиромаштву!..

И тек почетком јануара месеца 1905 године! отпочето је припремање земљишта и осталога за оснивање Друштва за Школску Хигијену и Народно Просвећивање. И само онда, пошто је и у нашој земљи основано ово Друштво, поменуте две речи почеле су се мало чешће употребљавати и одомаћивати по књигама, новинама и јавним и приватним разговорима. И од тога и само од тога доба (јанџар 1905 год.) изрази: народно просвећивање стекли су и у Србији право грађанства.“

На тај начин ово ново Друштво било је тако срећно не само да оживи, живи, ради и у својој десници високо држи уздигнуту величанствену заставу на чијој једној страни пише: школска тигијеназ а на другој: народно просвећивање, него да и друге покрене, побуди и пробуди да почну мислити да је већ дванаести чав

# Прва јавна конференција коју је сазвао Др. Св. М. Марковић у великој сали код „Коларца“ била је 9 јануара (1905) тачно у 1072 часова пре подне; друга 16 а трећа 23 и. м. и године. На њима је говорено о школској хигијени и народном просвећивању.

2 Вид. књигу: Три јавне конференције за Школску Хигијену и Народно Просвећивање (1905) од Д-ра Св. М. Марковића.

8 тј. боље здравље наше школске омладине по свима школама.