Osnovi fiziologije
МЕ
окупљено, она је узрок: и бродовима који по њој плове, и творницама које снабдева. својом снагом и чије про"изводе разноси, и стовариштима која се нижу дуж њених обала, и мостовима који је опкорачују, итд. Све је ту ње ради и од ње. Та река, то. је првобитна појава која даје живот томе крају, као што је протицање материје и енергије моћна река којој је све подређено у организмову функционисању. :
Из тога се схватања може разумети зашто је у следећим странама дато претежно место Хемији и Енергетици живота.
Питање је сада, о којој је Физиологији говора у овој књизи: о људској, животињској или упоредној2 На то ћу питање дати одговор напоменувши да до данас у ствари постоји једна једина Физиологија која се може изложити као целина: то је Физиологија саграђена од тековина добивених са свих страна, на човеку, псу, зецу, жаби, бескичмењацима итд. Човекова Физиологија не постоји као целина, иако има књига са тим насловом, али у којима се већина података не односе на људски организам. Чињеницама физиолошким добивеним са свих страна од различних организама саграђена је Физиологија која нам даје анализу појава које су опште свима живим бићима и анализу посебних механизама који припадају само извесним групама живих бића, и који су боље изучени или у човека, или у овога кичмењака, или у онога бескичмењака, према томе кој се организам указао погоднијим за изучавање. У тако званим Физиологијама Човека износи се најпре оно што се односи на човека, а у недостатку тога излажу се подаци добивени на животињама, на сисарима, паи на хладнокрвним кичмењацима, а за извесне појаве силази се и до нижих бескичмењака (појава оплођавања, на пример, описује се у морскога јежа). Једино тако схватана Физиологија може у данашњем стању науке дати нам једну целокупну слику животног механизма којим се та наука бави.