Osnovi fiziologije

от

УВ 02

без енергетског потенциала, биљка склапа помоћу своје хлорофилне функције у сложене органске молекуле са високим садржајем хемијске-енергије. Из воде и угљендиоксида гради шећер, скроб и друге угљене хидрате; редуковањем претвара их у масти,

а спајањем са азотом минералних соли, нитрата, гради беланчевине. Хемијска енергија, коју та једињења садрже, произлази

из светлосне енергије сунца. У томе се састоји значајна хлорофилна функција биљке: синтеза органских материја, са претварањем светлосне енергије у хемијску. Захваљујући тој функцији, биљка има сада на расположењу исти материал хемијски и енергетски као и животиња; и од тога тренутка, исхрана хлорофилне повофилбиљке поклапа се са исхраном животиње. У билци, периоду орган- лије. скога грађења и везивања енергије следује период деградовања молекула и ослобођавања енергије, слично ономе што се догађау животиња; тако, да и биљка производи на рачун сложених органских тела угљендиоксид, воду, простија органска тела и развија топлоту.

Из тога се види, да исхрана свих организама садржи један заједнички део, ато: упроштавање, деградовање органских молекула, са ослобођавањем хемијске' енергије. У створова пак са хлорофилном функцијом, томе процесу претходи органско грађење са прибирањем хемијске енергије. Исхрана је свих створова у основи иста, а зелене биљке имају једну засебну функцију, која је узрок те су њихове размене материје готово супротне природе од размена животињских. Укине ли се та функција (на пр. држећи биљку у мраку), тада се заједничка основа исхране укаже и у биљке. Иначе биљка на светлости троши угљен-диоксид ___ а избацује кисеоник, те према томе изгледа да „дише“ у супрот- | номе смислу од животиње; међутим, биљка дише непрекидно као и животиња, само што на светлости гасовите размене хлорофилне функције, које су супротног правца од размена: дисања, наткриљују ове последње.

Напослетку, биљке изгледају у супротности са животињама и у томе, што нам се указују као да су седишта искључиво органских синтеза, док је органско разоравање очевидно у животиња. Из неорганских соли вештачкога ђубрета, пољопривредник добива сваковрсну органску храну, док у стаји крава претвара велике количине хране у ђубре, да би синтетизовала релативно мале количине млека, меса и масти. Али органско разоравање постоји у свакога живога створа,аако оно није очигледно у биљке, то је стога, што, пре свега, биљка сама синтетише органску материју коју доцније разорава; затим, потреба хемијске