Osnovi fiziologije

ГЛАВА ПЕТА Жлездана лучења

У физиолошкој подели рада пало је у део појединим органима или ћелијама да израђују извесне производе потребне организмову функционисању или да ослобођавају организам некојих производа који постају у самоме организму. Ти се органи зову жлезде,а њихови активни елементи жлездане ћелије. Чин којим жлезда даје производ свога деловања јесте лучење..

Одлика је жлезда да црпу из крви потребно им хемијско градиво и да њиме граде своје особене производе, који се не налазе у крви. На пример, млечне жлезде граде састојке млека: млечни шећер, млечне масти, млечне беланчевине. Ни један се од тих састојака млека не налази у крви. Жлезде су дакле активни органи хемијске синтезе.

Видели смо раније да бубрег не синтетише производе свога лучења, већ да их само прикупља из крви. Стога бубрег није жлезда у правоме смислу већ цедило нарочите врсте које је пробојно за једна тела а непробојно за друга.

Треба приметити овде да свака организмова ћелија црпе из крви извесне састојке а избацује друге, који су из њих постали. Према томе, чиме се разликују жлездане ћелије од осталих ћелија 2 Општа је особина сваке живе ћелије да прима у себе материју извеснога хемијскога облика и да је избацује пошто је претрпела разне промене. Тај промет материје јесте у основи живота сваке ћелије, па према томе и жлездане ћелије. Тај промет не служи некој особеној функцији организмовој, већ је само израз ћелијскога живота и служи само оној ћелији у којој се збива. И жлездано лучење није друго до посебан промет материје жлезданих ћелија, који се збива мимо промета што налазимо у ма које друге ћелије, али који није постао из потребе самих жлезданих ћелија већ из извесних физиолошких потреба целокупнога организма коме припада жлездана ћелија. Млечној жлезди,

Жлезда и: лучење.

Лучење и ћелијски промет.