Osnovi fiziologije

Унутрашњелучење. Последице аблације гироиднога ппара-

та.

288 ЖЛЕЗДАНА ЛУЧЕЊА

већ видели (стр. 277). Ако се спречи истицање панкреаснога сока подвезивањем М 11751 п2-ова канала, посматрају се извесни поре– мећаји у варењу. Али ако се панкреас извади, екстирпује у целини, тада наступају много дубљи поремећаји који неизбежно воде смрти. Пас без панкреаса постаје диабетичан, тј. лучи стално велике количине шећера у мокраћи. Та гликозурија последица

је јаке хиперглицемије. Такав пас нагло мршави иако је нена-

ситљив и умире после извеснога времена у крајњој изнурености. Одузимање панкреаса изазива поменуте поремећаје стога што је тиме укинуто унутрашње лучење његово. Панкреас лучи у крв која њиме протиче неке непознате нам производе који су потребни организму за његово нормално функционисање. То закључујемо из ових чињеница : Ако је аблација панкреаса непотпуна, ако је само један комадичак панкреса остао у организму на своме месту, поменути поремећаји се не појављују. Го казује да није сама операција која се мора извршити да би се панкреас екстирповао, узрок поремећајима. Затим, ако се псу коме је панкреас извађен убризгава водени екстракт исецкане панкреасне жлезде, поремећаји се ублажују а могу и нестати. Најзад, поремећаји се не појављују ако се у пса остави један део панкреаса па се он са свога места пресади под кожу, прекинувши све његове живчане везе. Има доказа да унутрашње лучење панкреасово не припада истим цитолошким елементима који дају спољашње лучење његово. Унутрашње лучење припада хистолошким елементима званим гапотегћап 5-ова острвца. Док остали жлездани елементи дегенеришу у панкреаса на горњи начин пресађена, Бапосегћапз-ова острвца остају активна. Унутрашње лучење панкреасово делује на гликогенску функцију јетрину, обуздавајући производњу шећера на рачун гликогена. После екстирпације панкреаса гликоген брзо ишчезава из јетре и мишића.

ТИРОИДНЕ И ПАРАТИРОИДНЕ ЖЛЕЗДЕ

С обе стране гркљана налазе се, срасле међу собом у један орган (у човека), или више мање одвојене једне од других (у већине домаћих животиња) тироидне ипаратироидне жлезде, које се међу собом разликују и по својој хистолошкој грађи, и по своме ембриолошкоме развитку, и по својим физиолошким улогама. |

Аблација целокупног тироидног апарата у човека, тј. аблација тироидних и паратироидних жлезда, узрок је многобројним поремећајима од којих се неки јављају одмах а други се развијају постепено, временом. Одмах се појављују живчани и пси-