Osnovi fiziologije

НАДБУБРЕЖНЕ ЖЛЕЗДЕ 289

хички поремећаји: дрхтање, мишићно грчење, гушење, делириум итд. Доцније пак, након неколико недеља или месеца, појављују се поремећаји сасма другога реда: лице постаје надувено и добива глупав израз; удови и цело тело постају дебљи, кожа сува и бледа; памћење опада у исто време са интелигенцијом. Ако је операција извршена на детету, растење се зауставља а такође и развитак умни што води ка кретинизму (глупавости). Ови познији поремећаји последица су аблације тироидних жлезда, док горе поменути поремећаји, који се дешавају одмах после операције, последица су аблације паратироидних жлезда. У животиња се могу извадити одвојено тироиде или паратироиде и тада се посматрају одвојено, према томе које су од тих жлезда извађене, само једни или други од горе поменутих поремећаја.

Тироидне и паратироидне жлезде врше поменуте важне улоге својим унутрашњим лучењем. Те жлезде изливају у крвоток извесне производе који су организму потребни за његово нормално функционисање. Поремећаји тироиднога порекла ублажују се убризгавањем екстратка тироидних жлезда или просто узимањем у јелу животињске тироидне жлезде. Из тироидне жлезде добивено је хемијско једињење познатога састава, |јодотирин, које садржи много јода и које је једно од активних састојака унутрашњега лучења те жлезде.

Унутрашње лучење паратироидних жлезда испуњава вероватно своју улогу неутралишући извесна токсична тела која постају у организму, док је унутрашње лучење тироидних жлезда потребно нормалноме метаболизму беланчевина.

НАДБУБРЕЖНЕ ЖЛЕЗДЕ

Изнад свакога бубрега налази се по једна мала жлезда: то су надбубрежне жлезде. Кад се оне изваде наступа неминовно смрт после краткога времена (неколико дана). Животиње којима су надбубрежне жлезде одузете одликују се, пре негошто ће умрети, великом мишићном слабошћу и непоузданим покретима задњих удова.

Из надбубрежних жлезда добивено је тело познатога хемијскога састава, које се чак може добити и вештачком синтезом, а које је врло значајно са свога физиолошкога утицаја. То се тело зове адреналин. Адреналин изазива јаке вазо-констрикције. Довољне су бескрајно мале количине тога тела да би се његовим дејством на крвне судове изазвало повећање крвнога притиска. У пса средње величине довољно је зато убризгати у крвоток један хиљадити милиграм адреналина,

Ив, Ђаја: Основи Физиологије 19

Јодотирин.

Адреналин .