Osnovi fiziologije

ГЛАВА ПРВА Живчани систем

Увод

Жива тела као и предмети који нису живи подлежу утицају разних спољашњих чинилаца. И на једнима и на другима ти чиниоци могу производити разне промене. Међутим постоји једна битна разлика између та два случаја: на мртве природне предмете утицај спољашњих чинилаца обично је само непосредан, док је у живих бића тај непосредни, првобитни утицај махом полазна тачка дубљим променама самога физиолошкога механизма. Узмимо један пример: исти ће ваздушни талас изазвати треперење бубне опне органа за слух и ма које разапете мртве мембране; али док ће се у последњему случају његово дејство ограничити на ту чисто физичку појаву, у првоме ће случају она бити попраћена дубљим променама у организму: изазваће промену стања свести, т. ј. осећај звука, или какав покрет, и т. д. С тога се може рећи, да се у главноме мртви предмети понашају пасивно према спољашњим утицајима, док жива бића одговарају или реагују на те утицаје.

Чиниоци на чији утицај жива бића реагују зову се надражаји. Надражаји нису друго до разни облици енергије: светлосна енергија, енергија звучнога таласа, хемијско дејство, електрицитет, топлота, механички рад.

- Промене које надражаји изазивају у живих бића у главноме су двојаке: једне су субјективне, т. ј. састоје се у променама свести; оне се зову осећаји. Свако од нас зна за осећаје што се зову светлост, звук, топлота, мирис, бол, притисак... Осећаји су чисто субјективне појаве које се дакле не састоје ни у каквим променама које може ико други констатовати осим онога у чијој се свести дешавају. Међутим изгледа очевидно да сваки осећај, као и свака психичка функција, мора бити у вези са неком материалном или енергетском променом у орга-

Жива тела

и спољаш-

њи чиниоци. Надражлји. Осећаји,