Osnovi fiziologije

Неуронска теорија.

Амебоидна кретања. дендрита.

Правац п ре ношења. Живци.

298 ЖИВЧАНИ - СПСТЕМ

говори чињеница, да кончићи, као што рекосмо, везују ћелију и њене продужетке, и да ахроматинска материја нестаје кад је живчана ћелија радом изнурена.

По неуронској теорији, која је данас готово опште примљена теорија живчанога система, неурони су на овај начин у односу међу собом: крајњи огранци цилиндер-аксиса једнога неурона у додиру су са дендритима другога неурона; међу неуронима не постоји дакле непрекидност (континуитет), већ само додир (контигуитет).

Држи се, да живчана ћелија може своје дендрите да развлачи и повлачи, и на тај начин да успостави или прекида додир са огранцима цилиндер-аксиса другога неурона. На томе „амебоидизму“ дендрита почива теорија сна: сан би наступао прекидом додира неурона мождане коре услед повлачења дендрита.

По теорији о неурону, неурони преносе надражаје само у једноме правцу: од дендрита ка неуронскоме телу а од овога у правцу ка цилиндер-аксису. То правило важи за пренос надражаја од периферије ка живчаним средиштима као и за пренос живчанога инфлукса од центара ка периферији, у вољним и рефлексним покретима, На пример, при производњи рефлекса, надражај који је дошао са површине тела једним неуроном, прелази у кичменој мождини на други неурони то овим путем: са крајњих огранака цилиндер-аксиса првога неурона прелази у мождини на дендрите другога неурона пак преко неуронскога тела на цилиндераксис, којииде у орган у комеће се извршити рефлексни покрет.

Живци, ма који то били, нису друго до снопови цилиндераксима. Неуронска тела пак, којима ти цилиндер-аксиси припадају, налазе се у разним деловима средишњега живчанога система (енцефал, продужена мождина, кичмена мождина) или у ганглијама ван њега (симпатичне ганглије, спиналне ганглије). Као што се види, надражаји, или живчани инфлукси, преносе се неуронима увек у једноме одређевоме правцу, и преносе се са једнога на други једино додиром цилиндер-аксиса са дендритима. У погледу тога преношења, цилиндер-аксиси који се налазе у живцу у једноме снопу, изоловани су једни од других онако као што су изоловане две жице које се налазе у једноме гајтану који снабдева електричну сијалицу.

Према правцу у коме преносе надражаје, живци су центрипетални иди центрифугални. Први преносе надражаје са површине или из унутрашњости организмове ка средишњему живчаноме систему. Они се зову сенситивним живцима или живцима за осетљивост, премда надражаји које пре-