Osnovi fiziologije

о

кичумвни живци 815

чаних ћелија, о коме је.било раније говора, успостављајући лакше додир између неурона који често сарађују у преношењу

падражаја.

КИЧМЕНИ ЖИВЦИ

Кичмена мождина пушта с обе стране живце, 31 пару човека, који се зову кичмени живци, живци (пегуг гртае). Рекли смо већ, да сваки од тих живаца постаје из два корена који излазе из мождине, предњи и задњи корен; они се спајају у један сноп, т. |. дају један кичмени живац, који излази из кичме на отвор који се налази између

пршљенова.

"Задњи су корени сенситивни, предњи су корени моторни. У томе се састоји закон ВеП!-Масепа!е-а. Према томе сваки је кичмени живац мешовит живац, јер садржи сенситивна и моторна влакна.

Ако пресечемо у животиње

(пас, жаба...) задње корене из-

весног броја кичмених живаца, последица је: анестезија онога дела тела у који иду живци чији су задњи корени пресечени. Надражимо ли централни део пресеченога корена, животиња даје знакове бола; надраживање периферијскога дела не производи никакву појаву.

Пресек предњих корена производи парализу оних делова тела

у које иду живци чији су корени

пресечени. Надраживање периферијскога дела пресеченога корена производи мишићна грчења, док надраживање средишњега дела не производи ни бол ни кретање.

Натим је чињеницама основан поменути закон ВеП-Масепаје-а.

А

А у к95У

Слика 68 Припадање осетљивости разним кичменим живцима. С, вратним; 1, грудним; [, слабинским; 5, крсним живцима.

Сенситивна влакна кичмених живаца завршавају се у кожи, док се моторна влакна завршавају у мишићима.

или мождински

Закон ВеиМачепае .