Osnovi fiziologije

314 ЖИВЧАНИ СПСТЕМ

динску. У тој маси неки огранци тих влакана завршавају се у предњим коренима, с исте стране, у додиру моторних ћелија, чији цилиндер-аксиси излазећи из мождине граде предње корене, т. |. моторни део кичмених живаца. Са првога неурона, надражај, који је дошао са периферије, прелази на моторни неурон и његовим цилиндер-аксисима доспева у орган који ће на надражај реаговати. То је најпростији рефлексни лук, представљен сликом 65, који производи оне једностране локализоване рефлексе. ___Рефлексни лук може бити сложенији, јер се између сенситивног и моторног неурона може уметнути трећи неуром, који својим цилиндер-аксисима стоји у вези са разним моторним неуронима на разним странама и на разним висинама мождине (сл. 67). Ти уметнути неурони представљени су оним врпчаним ћелијама и њиховим продужецима, о којима је раније било речи. Према томе разумљиво је како један надражај ограничен на једну тачку производи реаговања иу удаљеним деловима организма. Помоћу тих посредних неурона, један сенситиван неурон у вези је са свима моторним неуронима кичмене мождине. Којим ће путем поћи надражај који је дошао у мождину, зависи од његовог интенситета: док слаб надражај иде по најпростијему луку, дотле ће се јак надражај распространити на све моторне елементе мождине. Навика и вежбање прокрчавају, тако рећи, пут рефлексима. У томесе Слика 67. Рефлексни путови _ састоји поглавито изучавање разних У мождини, аутоматских послова као што су: свиМа рање на каквоме инструменту, писање аксис ВА улази у састав пред- _ 14 машини и слично. Док је при изучањих корена кичмених живаца. _вању тих послова потребна највећа МА, неурон који везује сенси- _ пажња, доцније онипостају добримдетивни неурон за моторни неу- Лом рефлекснепојаве којима је центар МАН а а а у разним деловима средишњег живчаног система. Јер дугим вежбањем, од-

тивни елеменат једне половине мождине са моторним елемен- __ ређени надражај, на пример нотални

_ том друге половине, знак, прокрчио је себи свој рефлексни лук којим клизи без учешћа нашесвести. У томе успостављању одређених рефлексних путовавероватно да играулогуамебоидизам жив-