Osnovi fiziologije

_ НИЖИ МОЖДАНИ ЦЕНТРИ 929

вора. Разни поменути центри локализовани су у разним деловима мождане коре, као што се види на слици 69.

Развитак, односно тежина мозга у извесној је мери у односу са степеном на коме се налази интелигенција. Али постоји и нека веза између тежине тела и тежине мозга. Човечји мозак се одликује својом апсолутном тежином, што је свакако у вези са високим ступњом развитка људске интелигенције. У коња је мозак много мањи него у човека иако је телесна тежина те животиње много већа. Једино слон и кит имају тежи мозак од човека, што свакако треба приписати њиховој изузетно великој телесној тежини. У односу према телесној тежини, човек има такође изузетно место, ако се упореди са животињама сличне или веће телесне тежине; али врло мале животиње имају према својој телесној тежини више мозга од човека.

Људи врло широке интелигенције одликују се махом већом можданом тежином. Али има много изузетака. У особа које су се одликовале извесним умним функцијама могу се наћи врло развијени одговарајући делови можданих локализација. Тако је нађено да велики говорници имају јако развијен центар асоцијације за говор.

Нижи мождани центри

У самоме мозгу налазе се једра сиве материје: оптички слојеви (тагати5 орбсих) и пругаста тела (согрога тата). Њихове улоге нису добро познате, али се могу сматрати нижим живчаним центрима за сложене рефлексе и аутоматске радње. Поменули смораније да се сенситивни спроводници на своме путу ка мозгу прекидају у оптичким слојевима. Други неурони везују та једра за мождану кору. Моторни путови који силазе од мозга прекидају се такође 7 оптичким слојевима, па се настављају другим неуронима који од оптичких слојева иду у моторна једра. Према томе, надражаји могуу оптичким слојевима да пређу са центрипеталног на дентрифугални пут и да произведу рефлексе. Ти су рефлекси махом сложени, вишега реда. Ту спадају рефлекси емоционалне м имике— Мачка којој је мозак извађен, изузев оптичке слојеве, не даје знаке интелигенције, али на разне надражаје одговара обичним знацима узбуђења: покрети ушију, накострешена длака, „предење“, покрети репом итд. Надражујући оптичке слојеве производе се промене органских функција какве се дешавају у узбуђењима: промене срчанога ритма, брзине дисања, лучење суза. Има клиничних случајева да су вољни покрети лица укинути, т. |. да су ми-

Интелигенција и тежина. мозга.

Оптички слојеви,