Osnovi fiziologije

Удруживање осеЋаја Аграфија и

афазија.

328 ЖивЧАНИ СИСТЕМ

ће пливати и зауставити се на ободу суда. Ако нагињемо дашчицу на којој се налази, покушаваће да се на њој одржи. Сама неће узети никакву храну.

Сваки предмет даје преко разних чула разне осећаје, разне „слике“. На пример, један пас даје извесан видни осећај, видну слику, преко чула вида. Преко чула слуха пас даје и неке чулне осећаје, које производе његов лавеж. За чуло пипања везан је осећај његове длаке, уједа и др. За чуло мириса може бити везан такође извесан осећај. Сви ти осећаји, које преко разних чула даје један предмет, морају на неки начин бити међу собом повезани, асоцирани у мозгу. јер, као што свако зна, довољно је да се један од оних осећаја који припадају једноме предмету појави, да би се у свести изазвале слике осталих осећаја које тај исти предмет може дати. На пример, кад чујемо лавеж нама излази пред очи слика једнога пса, ато може изазвати и осећај уједа или који други осећај који је обично удружен у представи пса. Нема сумње да се оно што се зове интелигенцијом добрим делом састоји у моћи удруживања разних осећаја.

Са физиолошкога гледишта важно је да се центри који удружују разне осећаје налазе у разним деловима мождане коре, тако да се те везе, које се у току живота успостављају искуством, могу делимично прекинути под утицајем патолошких процеса. На пример, ако је разорен центар који удружује видне знакове, слова, за представе које та слова изазивају у писмене особе, тада писани знаци не казују више ништа тој особи. Она их види али их не разуме. Та поремећеност интелигенције зове се вербално слепило. Ако је разорен центар који удружује осећаје звука за представе ствари, тада наступа вербална глухоћа: особа не разуме више значење речи свога матерњега језика; она их чује, може их поновити, али, слично папагају, не разумевајући шта говори. Писане знаке пак разуме.

Искуством и вежбањем успостављају се такође везе између представа и вршења извесних покрета. Знати писати значи успостављати везу између представа и извесних конвенционалних покрета, Знати говорити значи удруживати представе са извесним моторним чиновима апарата:за говор. Ако се разоре центри који врше та удруживања, наступају помућености интелигенције нарочите врсте. Разоравање центра за писање производи аграфију: особа не уме више да пише премда управља нормално покретима своје руке. Афазија је последица разорења центра који везује представе за моторност апарата за говор. У афазији заборављени су покрети које треба вршити за производњу го-