Osnovi fiziologije

Чулни центри и чулни органи.

Природа деловања надражаја.

Квантитативна вредност надражаја.

34) чту ЛА

Осећаји који нам долазе преко разних чула битно су различни. Осећај светлости битно се разликује од осећаја звука и укуса, или од осећаја додира и мириса. Та особеност осећаја не почива ни у чулним органима ни у природи самих надражаја, већ је треба тражити у особинама самих можданих центара у које доспевају надражаји. Сваки надражај који доспе у мождани центар вида изазваће осећај светлости. То је обично светлосни надражај, јер орган који је у вези са тим центром, т. |. око, подешено је за примање те врсте надражаја. Али и други надражаји могу изазвати осећај светлости: удар или притисак на очну јабучицу производи севање. Електрични надражај оптичкога живца даје такође осећај светлости, док тај исти надражај примењен на акустични живац даје осећај звука, а даће осећај укуса ако га пренесемо на живац за укус. То јасно казује да

„особена. природа | осећаја. НЕ зависи. ни_ од чулнога_ органа ни од.

_ самога. надражаја _ већ од центра. у који -ће доспети надражај. "Према томе, кад би се периферијски део пресеченога акустичнога живца могао спојити са централним делом оптичкога живца, а периферијски део оптичкога живца са централним делом акустичнога, тада би светлост, надражујући око, изазвала осећај звука, док би звучни талас, надражујући ухо, изазвао осећај светлости. Друкчије речено, тада би се муња чула а грмљавина видела.

Надражаји су, као што смо већ поменули, разни облици енергије: светлосна енергија, механичка енергија звучнога таласа, хемијска енергија миришљавога или укуснога тела. Али деловање надражаја не почива само у њиховој енергетској вредности већ поглавито у променама стања које изазивају у чулним центрима: престанак деловања енергетскога чиниоца на чулни орган изазива пажњу као и сам надражај. Једнолики и непрекидни звук престаје бити надражајем у правоме смислу. Али нагли прекид тога звука може деловати као надражај: млинар се пробуди кад млин од једном стане; особе које задремају на музичкоме концерту тргну се кад музика од једном умукне. Видели смо у Међег-Ресћпег-ову закону да исти чинилац може изазвати и не изазвати осећај, према томе у коме односу стоји са другим надражајем. Све то казује да није сама енергија коју доносе надражаји од пресудне важности у производњи осећаја, већ промена, према претходноме стању чулнога центра, коју енергетски чинилац изазива.

Готово бескрајно мале количине енергије могу деловати као надражаји који су пропраћени осећајима. Трагови неких

ка

|