Osnovi fiziologije

=

в и д | 368 тропсина нема у конусима, а знамо да је жута мрља, која је најосетљивији део мрежњаче, састављена само из конуса. Затим, еритропсина нема у свих животиња, нема га у многих тица и понеких сисара. Могуће је да светлост изазива друге, непознате нам хемијске промене у мрежњачи и да су те промене специфични надражај конуса и штапића. Тој теорији о хемијској природи светлоснога надражаја може се замерити да светлосни осећај могу изазвати и други чиниоци мимо светлост: механички, електрични чиниоци. По једној другој теорији механизам вида био би механичке природе. Испод штапића и конуса налази се слој пигментских ћелија са пигментским зрнцима која се без изузетка налазе у свих животиња. Под утицајем светлости та зрнца залазе дубоко у штапиће и конусе а повлаче се кад је мрежњача у мраку. То кретање пигментских зрнаца надраживало би својом механичком енергијом осетљиве елементе мрежњаче изазивајући у њима неко треперење. Том се теоријом може објаснити да други облици енергије него што је светлост могу такође да надраже оптички живац, ако су у стању да изазову у оптичкоме живцу слично треперење.

Осећаје светлости дају нам само она треперења етера чија је дужина таласа између извесних граница. Осећаји су различни према дужини таласа, јер од ове зависе осећаји које зовемо боје. Најдужи таласи дају осећај црвене боје, која се налази на једноме крају сунчанога спектра, а најкраћи дају осећај љубичасте боје, која се налази на другоме крају спектра. С једне крајње боје долази се на другу крајњу поступним неприметним прелазима из једне боје у другу, којих има у спектру врло много али које се могу груписати око ових седам боја: црвена, наранчаста, жута, зелена, плава, индиго и љубичаста. Кад на мрежњачу у исто време делују таласи свих дужина, који у спектру дају разне боје, тада добивамо осећај беле светлости. Тај је осећај дакле резултат многобројних надражаја, као што је акорд резултат више надражаја који сваки за себе даје осећај једнога тона. Међутим постоји битна разлика између видних и слушних осећаја сложенога порекла. Чуло слуха је подобно аналисати те осећаје док чуло вида не може то учинити, јер извежбано ухо може да распознаје из којих је тонова састављен акорд, док око не може распознати из којих је боја састављена једна сложена боја: у белој сунчевој светлости која делује на наше око ми не откривамо у исти мах њене обојене састојке.

Удруженим дејством таласа разне дужине можемо добити исте осећаје боје које дају извесни таласи кад сами делују. На

Механичка теорија вида.

Боје,