Osnovi fiziologije

«

О

с

вон до 86:

приближила жутој мрљи њена боја постаје разговетна. Све боје не постају видљиве на истој граници мрежњаче, т.ј. за сваку боју постоји одређено видно поље. Обим виднога поља се сужава за боје у овоме реду: бело, плаво, црвено, зелено.

Боје могу бити више или мање засићене, т.ј. могу садржавати више или мање беле светлости; боја је потпуно засићена кад не садржи нимало беле светлости. Затим, боја може бити више или мање интенсивна, тј. светлија или тамнија; | ТО зависи од висине, амплитуде, светлоснога таласа, јер талас исте дужине може бити разне висине. Према степену засиће· ности, боја је отворенија или затворенија; према интенситету,

боја је светлија или тамнија.

Чињенице које се односе на физиологију боја могу се објаснити теоријом (Уоипа-Нентћонх) по којој мрежњача садржи тројаке елементе од којих су једни осетљиви нарочито према црвеним зрацима, други према зеленим, трећи према љубичастим. Кад су сви три елементи у исто време надражени, имамо осећај беле светлости, а осећаји боја били би резултат комбинованог надраживања тих тројаких елемената: на пример, јако надраживање црвених и зелених елемената а слабо надраживање љубичастих даће осећај жуте боје. Том се теоријом може објасрити аномалија обојенога вида звана далтонизам, која се састоји у томе што особа са том аномалијом не види црвену боју већ на место ње њену допунску боју, тј. зелену. Далтонизам се може објаснити горњом хипотезом ако се претпостави да су у тој аномалији одсутни елементи који су надражљиви црвеним зрацима. Њоме можемо такође објаснити да ретинске слике обојених предмета, које трају још неко време после надражаја, мењају своју боју. Ако упремо неколико тренутака погледу једну ужарену електричну сијалицу, на пример, па заклопимо очи, тада ћемо још неко време имати осећај светлога предмета који смо гледали, усијанога кончића у овоме примеру. Најпре га видимо црвене боје, затим зелене, најзад се светла слика претвара у тамну која се одсеца на светлој позадини. Та се појава може објаснити на овај начин: почем су црвени елементи мрежњачини у горњему примеру најјаче надражени, то се они први изнуре, тако да сада добивамо осећај што га даје надражај других елемената, тј. оних који дају комплеметарну боју црвеној, а то је зелена. Најзад се и ти елементи замарају, тако да слаба светлост која продире кроз затворене очне капке не надражује више онај део мрежњаче на коме је била слика светлога пред-

Теорија УоппаНе т-

поља,

Далтонизам. Консекутивне слике .