Osnovi fiziologije

у нен

в ни д – 369

ћени за очну јабучицу а другим крајем за коштане зидове саме јаме. Шест мишића управљају очном јабучицом: 1. прави спољашњи мишић, који скреће зеницу ка слепоочници; |. прави унутрашњи мишић, који је скреће ка носној страни; Ш. прави горњи мишић, који скреће зеницу у исто време на горе и ка носу; ТУ. прави доњи мишић, који је скреће на доле и такође у исто време ка носу; У. горњи коси мишић, иливелики коси мишић, који зеницу спушта и преноси ка слепоочници; МЈ доњи коси или мали коси мишић, који уздиже зеницу и преноси је такође ка слепоочници. На слици 89 видимо осовине око којих се врше кретања очне јабучице под утицајем поменутих очних мишића. Комбинованим дејством тих разних мишића можемо покретати очне јабучице у разним правцима.

Очне мишиће инервишу ови живци: окуломоторни живац, 1 лобањски живац (стр. 322), инервише све поменуте очне мишиће изузев прави спољашњи и велики коси мишић; спољашњи моторни очни живац, УГ лобањски, инервише прав спољашњи мишић, а патентични живац, ЈУ лобањски, инервише велики коси мишић.

Кад гледамо предмете на ограниченој даљини тада се видне осовине стичу у тачци коју посматрамо, то значи да су обе очне јабучице, односно њихове зенице скренуте ка носној страни. У колико је предмет ближе у толико је то скретање веће, и њега производе истоимени мишићи оба ока. Кад гледамо у страну, на десно, на пример, тада је зеница деснога ока приближена слепоочници док је зеница левога ока приближена носу; значи да се у томе случају сложно контрактују спољашњи прави мишић деснога ока и унутрашњи прави мишић левога ока. И за друге покрете, разноимени мишићи једнога и другога ока морају истодобно деловати. Механизам тих удружених кретања оба ока почива у томе што су центри живаца очних мишића на разне начине међу собом повезани тако да могу истодобно функционисати. Ив. Ђаја: Основи Физнологије, 24

Очни мишићи ,