Osnovi fiziologije

ГЛАВА ТРЕЋА Мишићна функција

Мишићи су органи који служе на производњу механичкога рада. Та производња рада оснива се на особини коју мишићи имају да се могу скупљати или контрактовати. Дејством надражаја мишићи мењају своје дименсије, тд. постају краћи и дебљи, а враћају се у првобитно стање кад надражај престане деловати. При своме скраћивању мишић је кадар повући за собом тег који је за њ везан и тиме производи известан механички рад. На тај начин делују мишићи који покрећу костур. Мишићи шупљих органа као што су срце, желудац, црево, производе рад на тај начин што се њиховим грчењем умањују шупљине органа и тиме се потискује њихов садржај.

Елементи који мишићу дају особину контрактовања јесу мишићна влакна. Мишићи које можемо по вољи грчити, тј. вољни мишићи, састављени су из пругастих влакана, па се стога називају пругастим мишићима. То су мишићи који су везани за разне делове костура, који су црвени и који се у обичном говору називају месо. Пругаста мишићна влакна су вретенасте ћелије, дугачке 3—4 центиметра, са више једара и протопласмом уздуж и попреко пругастом,

Мимо мишиће које можемо по вољи покретати постоје и мишићи који не стоје под управом наше воље. Такви су мишићи они који се налазе у зидовима желудца, црева, у дужици итд. То су глатки мишићи, јер су састављени од глатких мишићних влакана, вретенастих ћелија са једним једром а без пруга. Та су влакна много краћа од пругастих (достижу О,2мм.). Глатки мишићи имају беличаст, блед изглед према пругастим мишићима. Нису хитри као ови већ се спорије скупљају. Изузетак је срчани мишић,

24%

Особине мишића.

Глатки и пругасти мишићи,