Osnovi fiziologije

КС

83

с

ЗАКОН НАДРАЖИВАЊА

у првоме реду пречаге. Удеси ли се вештачко дисање, тада курарисана животиња живи иако није кадра учинити ни најмањи покрет. Осим тога изгледа да свест и осетљивост нису помућене у такве животиње.

Живац као и мишић има своју акциону струју. То је.

управо једини знак који нам сведочи о активитету живчаноме..

Та струја почива, као што знамо, на негативности активнога места према другим тачкама живца или мишића. Акционе струје су општа појава. Сваки надражај протопласме производи акциону

струју. Део листа изложен сунцу негативан је, са своје хлоро-,

филне активности, према делу који је у сенци.

Кад стална струја протиче живцем, дешавају се извесне промене у близини аноде и катоде, које сачињавају електротонус. Пре свега јављају се електричне струје које протичу изван онога дела живца који се налази између електрода (аноде и | катоде). То су електротоничне струје. Оне трају док траје стална струја коју пропуштамо живцем и истога су правца као и она. Електротонус производи промене надражљивости у близини катоде и аноде. У близини катоде надражљивост је повећана, док је у близини аноде умањена. У тренутку када се стална струја прекине дешава се за врло кратко време обрнуто: надражљивост је повећана у близини аноде а умањена у близини катоде. Осим тога електротонус смањује спроводљивост живца у близини аноде.

Закон надраживања, Рекли смо да стална струја надражује живац или мишић само у ономе тренутку кад се та струја успоставља и у ономе тренутку када се прекида. За све трајање протицања, мишић остаје опружен. Према томе да ли струја силази живцем т.ј. правцем од живчанога средишта ка мишићу („низводна струја“) или се пење живцем („узводна струја“), добива се мишићна контракција, према интенситету струје, час при затварању електричнога кола, час при његову отварању. Кад се затвара електрично коло, надраживање живца збива се на катоди, т.ј. на негативноме полу, на који струја иступа из живца. На против, кад се отвара коло, надраживање се врши на позитивноме полу, на аноди, т.ј. у оној тачци на коју струја улази у живац. Та се чињеница објашњава тиме што електротонус у тренутку затварања кола смањује надражљивост на аноди а повећава је на катоди. Обрнуто се дешава при отварању кола.

Ако је струја слабог интенситета добива се контракција само при затварању електричнога кола, било да је струја низводна или узводна. Ако је струја средњега интенситета, добива се

А А

Електротонус. МУ