Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu, str. 133

121

ће она остати некретна. Дакле је у М пројектирана права, запста тренутна оса обртања. |

Да би определили резултирајућу угловну брзину тела око осе М, имамо приметити, да је абсолутна брзина ма које његове тачке удаљење за р од ове осе, резултанта од брзина т'р п ш"р" означавајући са р и р одстојања исте тачке од оса А и В. — Ако сад узмемо да се вопросна тачка налази најпре у А, (гди је њена привлачна брзина нула) а затим у , (гди је нена релативна брзина нула) и ако означимо са го тражену угловну брзину, пимаћемо:

1. АМ = ЈА В И 2. ВИ = и"АВ отуда,

а (АМ) + ВИ) = АВ (и = 10")

=

дакле 20 == 90' = 20" због АВ = АМ -- ВМ.

Из свега напред реченог можемо ова закључења извести:

1-во. Да је једновремено кретање тела по напред положеним условима, обртање око тренутне осе, која је равноодстојна са осама композантни обртања, пролази кров тачку М, и налази се у равнини поменути оса.

2-то. Да ова оса М дели одстојање између дати оса А, и В, на два дела преокренуто сразмерна угловним брвинама и' и 20", и резултирајуће обртање истог је правца као и композантна обртања, и

д-ће. Ревултирајућа угловна брзина равна је сбиру композантви угловни брзина.

Џ случај. Ако су композантна, обртања прогивног правца, као што је означено стрелицама а иб, и ако је ' >>", онда су композанте брзина свију тачакатела, између оса А и Б, управљене на ниже, напротив изван ових оса и са стране мање угловне брзине, једна од две композантне брзине над-

Ол.71.