Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu

пе И ита ране

2

тела на њеној површини, која свој положај немењају, некретна. Потоме сва кретања, која будемо испитивали, сматраћемо ми као абсолутна, док изриком некажемо да је говор

_о релативном кретању.

Из искуства знамо, да тело, које је у покоју, неможе само по себи да пређеу кретање,' ако се пак већ налази у кретању, онда неможе само себе да заустави, већ непрекидно продужава кретање по извесном неком закону. Отуда закључавамо, да мора постојати изван тела извесни неки узров, који причињава да тело прелази из покоја у кретање и обратно. — Тај узрок, који кретање или промену у кретању тела производи, ма какав он био, зове се сила. (фр. Тогсе нем. Кгаћ). Тако нпр. кад се неко тело у неком одстојању над земљом изпусти, онда ће оно почети да пада, и сила која је узрок овог падања, зове се тежина (Фр. резашепг:, нем. Зећуеге). — Кад се какав гас као нпр. пара, или ваздух у какав суд сабије, а затим се пусти, да се разшири, онда ће се он заиста и разширити. Узрок овог разширења јесу тако зване молекулерне силе од којих једне су привлачне а друге одбијајуће.

У природи има јошт и други под разним именима означени сила, као што су: мускуларна сила животина (Тогсе тизепЈалте) електрична и магнетична сила (Тогсе бЛестапе, Тогсе таспе пе) и т. д. Ми ове силе за сада овде само напомињемо, а доцније и на свом месту постараћемо се да пх из ближе упознамо и њина дејства испитамо.

Наука, која се занима са узроцима — силама — п законима по којима се телу крећу, пли своја кретања преиначавају, и која изтражује отношења између ових узрока и произведеног кретања, зове се Механика. =

У кратко може се рећи да је механика наука о кретању и силама.

' У овај ред неспадају животиње дотле, довде су живе.

" Реч Механшка (Фр. Месатупе, нем. Месћашк) долази од грчке речи итхвуђ, која зпачи махпшна, по томе може се мислити, да се Механика као наука, у почетку занпмала само са махинама. —