Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu

враћају у свој првобитни положај, чим вопросна сила престане дејствовати. о Течна тела (фр. Ишаез нем. Низајо) јесу она, код којих су молекули тако покретни, да и најмањи узрок може њин међусобни положај тако пореметити, да ово поремећење, ма како мало било, непзчезава са узроком, који га је произвео. Течна су тела двојаког рода: једна су капљичаво-течна (фр. Напшдез нем. Фгорати5јо) као што је н. пр. вода, п молекули овакови тела држе се међусобно у сајузу са врло незнатном привлачном силом, која се зове кохезија (соће5топ); _а друга су сластично или боље гасовито течна (Фр. Ншае: Сазнапев, стахецх, абгиогте; нем. апздећозашни5јо, сазЕбтпе) као што је н. пр. ваздух, пара, и т. д. молекули ових тела узајамно се одбијају п теже да се рашире. Из ове природне поделе тела сљедује, да и напред именована два дела меканике, т. ј. Статика и Динамика имају ова своја под-оделења. 1. Статика чврсти тела пли Геостатика.

9. Динамика |, „ _„ Геодинамика.

8. Статика капљичаво течни тела или Хидростатика.

4. Динамика - > - „ Хидродинамика која се јошт зове и Хидраулика (Фр. Нудгац пе нем. Нутгалк). 5. Статика гасовито течни тела пили Аеростатика.

6. Динамика — , 5 – „ Аеродинамика која

се јошт зове п Пнематика (Фр. Рпешпабаце, нем, Рпешпа ).

Кретање тела нарочито при махинама, можемо испитивати, без да се и најмање. обзипремо, како на узроке, који ова кретања производе или их пренначавају, тако и на материју, из које се тела састоје, сљедствено можемо материална т. ј. Физичка тела сматрати као чисто геометрична.

Оваково пспптивање кретања образује за себе један одељак меканике, који је Француз Атреге' назвао Кинематика (фр. Отпвта у пе нем. Ктетацк пили и Рћогопопле) од грчке речи Кигђиа која значи кретање.

1" Еззај 5иг Ја РћПозорћје Че Зетепсез р. 50 1534.