Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu

201

њиних брзина дато. — Ако утврдимо на вопросне осовине два обична зубчаника, којих се периферије основни кругова недодирају, затим наместимо трећи точак С", тако, да завата са сваким точком С, и (, онда је лако видити, да ће се осовине точкова Си (' обртати у истом правцу, а њиове угловне брзине стајаће у преокренутој сразмери њиови полупречника Би Е, па ма какав био полупречник помоћног точка (", и заиста нека су 0, 00; и %' одговарајуће угловне брзине ова три точка, имаћемо:

20" ћ 40

40 И До НА ар У #0 ћ ОМ А А Те

Може се дакле рећи: да отношење угловни брзина крајни осовина, зависи само од отношења полупречника одговарајући точкова, а помоћни точак СО", употребљен је само зато, да се промени правац обртања. —

У опште ако се ма колико зубчасти точкова тако распореде да редом један за други завата, онла отношење угловни брзина, ма која два точка, зависи само од отношења пополупречника ових точкова. —.

д-ће. Кад је већи точак вођа мањег точка, онда овај последњи може бити наоружан са паоцима Сл. 141. Одговарајући профил вуба већег точка биће кри- „ ва пруга равноодстојна са ; хипоциклоидом, коју опи- | | сује једна тачка основног. ба, 141.

круга мањег точка, који се котрља по периферији основног круга већег точка.