Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu

Обратно, ако би брзина била дата, као Функција времена (, онда можемо лако изнаћи отношење пзмећу учињеног пута и употребљеног зато времена, и запста из једначине под (1) имамо |

48 = Т, (6) 46 п отуда ; 5—8, = (и (%) 48.

17. Ако поставимо | = 0; означавајући овде са 2 неку сталну позитивну или негативну количину, онда ће нам овај пзрав представљати сва једномерна кретања. Ову једначину можемо добити, диФеренцирајући једначину 2 = а - 25 као и обратно пнтегралећи пзраз 48 = 24! долазимо до предходеће једначине, ако реченом интегралу додамо јошт неку сталну повољну количину а.

5 2 и : Израз + == 9 зове се диференцпална једначина јед( номерног кретања.

Једномерно-менљиво кретање.

18. После једномерног кретања, долази као најпростије једномерно-менљиво кретање (фр. топуетеле ша оттастеве уатје нем. СТејећ бије уегапдетје Велесипе). Шри овом кретању брзина 2 није стална, али се једномерно мења, т. ј. њено увећавање или умаљавање сразмерно је увећавању времена.

;

- : > · 09 пл Отуда сљедује да је прва изводна орзине 2 1. Ј. СЕ нека стал· о

на количина, и заиста, ако се брзина 9, за свако безкрајно мало време 4: увећава са 40, онда за јединицу времена, постаће нека извесна стална количина. Ако дакле ову сталну количину означимо са ), која може бпти позитивна пли нетативна, онда општа једначина, којом је представљено свако једномерно-мерљиво кретање биће: