Otadžbina

СЕЉАЦИ

&

— У анс! Или ако се деси неки који је мало шпекулативнија духа, а он ће климнути главом и са свим озбиљски, окренувши се кмету, рећи: — Јес' чуо кмете Јово! Што јес, јес! али не ваља ти носао, за што момак да дангуби у апсу ?... Одвали ти њему десетину двајест, па нек иде на посао; осталп старци би такође климали главом одобравајућп : — Тако Јово! Треба децу покарати, па нека знају да имају и старијега !. . Закон је овде, хе децо! куд сте нагли? Шта мислите ви ? . . . И тако би сироти младићи одужили или апсом или батинама — тек је свакојако болело. Један пут тако позваше некога Стојана Илића — висока и снажна момка какав се у целој околини није виђао, лице му беше лепо, а око као у сокола — још га ни једна девојка није добро погледала, но све некако кришом, испод трепавица —- и опет се свака радо до њега хватала. — А ну Столе, рече кмет са свим озбиљно — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што да се ми, нас два комшије мразимо ? . . Ево Столе ово су људи, све стари и добри људи! .. . Па што они досуде нека онако буде. . . Знаш Столе, нисам ка рад да носле кажеш: мој парник ме је осудио, боже сачувај и сахрани! . . Нека они говоре, а ја нристајем. . . Ево браћо! десет пут га до сада и као комшија и као кмет опомињах, да ми небије стоку; једном, баш не имадох куда ни камо, него га турпх у аису. .. Од онда се пашче и изпизмио, те мало који дан а да ми неучини пакост и штету, не мож пилета сачувати! .. . Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више пе враћа, овај угурсуз је умлати на је после мртву пребаци натраг у моју авлију. Јел тако Столе?.. А ово су све добри људи, па нека кажу које крив? . . Ја нећу да судим ! . . Стојана су сви сељаци радо имали, на баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет. . . Ал