Otadžbina

СЕЉДЦП

7

задахне дим од крџе и огњишта које је на сред те чађаве зграде удешено; над огњиштем на веригама виси бакраче у коме стари чича Маринко кува качамак, а поред ватре у једном повећем лонцу кува се пасуљ. Чича Маринко дође, промеша га, дрвеном кашиком, запали своју лушу и поси гостима ракије; кадикад га натерају те мора сиромах и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин поиа у механи. . . Али на тај посао сграшно мрзи, него шта ће сиромах, засуче рукаве, заити са малом џезвом из бакрачета вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па опсовавши ономе кога ће почастити, и онога који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву, а кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру: —- Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп Совра и кмет Јова. . . Њима мора бити и кава! ко да су ми капетани!. . Па још попа које како, човек има чести и код проте и код ђакона и код друге господе, ал одкуд се намами на њу овај наш гурави Јова ? А знам га чији је и какви је. . . До јуче је гулио качамак баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава! . . Тако не био Маринко, ако му један пут не помешам паприке у каву. II тако гунђајући, намести на служавник једну литру ракије и два Фидџана са кавом, скине мастан Фес са главе> и Уђ е У ДРУ Г У још мрачнију и чађавију зградицу, коју он зове: трговачка соба. У тој соби нигде ништа нема до један дрвен, иеоФарбан астал, две клуне и једна столица; а друга половина трговачке собе, запремљена је са једним креветом на ногарима, а застрта је са две три асуре. Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали се,љаци прекрстили ноге па седе на простртим асурама. Чича Маринко уђе гологлав у собу, мете пос.лужавник на астал, па онако као преко рамена понуди своје госте са донесеним пићем.