Otadžbina

СЕЉАЦИ

11

— Учитељ је читао даље. „—- У осталоме Јово, буди спремаи, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако иосла у Здоту. Ј г Зајечару 25. Маја 1857 Мајор РЗЈЛ С;Хаа**«. Ик, начел. ср. Враж. Кмет Јови сину дице од радости, мило му беше ихто ће капетан доћи, поред њега ће се лепо о општинском трошку прочастити и веселити , џ било је многих ствари које сс без капетана несу могле по вољи ни извршити ; нарочито што се Стојана тидало, то је био чвор кога он није умео размрсити; а овамо се заверио са осветом. — Е баш ти хвала учо!. . Узми испи још једну, баш је ваљана ракија . . . Али за господин капетана мораш другу набавити, чича Маринко, бољу из вароши, ти већ знаш какву ои воле?. . Де учо још по једну ... Па и ти богме спреми дечицу, ако дође у школу знаш да се не осрамотимо. Учитељ остави подигнуту чашу, погледа га озбиљно, и руковавши се са чича Илијом и осталим сељацима оде из механе. — Е, баш му не сме ништа човек рећи, одмах се иаљути; рече кмет Јова, а чича Илија додаде: — А што се ти кнеже, опет мешаш у његову децу, кад знаш како лепо и благо с њима поступа? — Истина је — тврди чича Маринко, ни код своје куће нису деца слободнија него код њега, ретко да које покара . . . Но све некако лепо с њима, и сам му се чудим како може. У томе се сељаци обредише још с по једном препеченицом, руковаше се с попом и кметом па одоше сваки својој кући. У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си могао још назирати попу, кмета, брат Аврама, и деда Милу бирова. — Ти попо ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган, знаш за љубав господина капетана нека и госпођа по-